Na samitu lidera NATO-a, trećeg i četvrtog aprila, jedno od ključnih pitanja će biti Avganistan. NATO je pre dve i po godine preuzeo odgovornost za najvažnije medjunarodno nastojanje u toj zemlji sa mešovitim rezultatima. Neki analitičari smatraju da će Avganistan možda isto toliko uticati na NATO koliko će i NATO uticati na Avganistan.
Misija NATO-a u Avganistanu je trebalo da smanji teret koji podnose Sjedinjene Države, ubrza približavanje danu kada će Avganistan postati miran i prosperitetan i definiše novu misiju tog saveza, osnovanog u cilju borbe tokom Hladnog rata, u 21 veku.
Umesto toga, Sjedinjene Države i dalje podnose najveći vojni teret, a bezbednosna situacija se pogoršava, pa je to nastojanje podstaklo pitanja o sposobnosti NATO-a da uspe u teškoj borbi, daleko od svojih granica u Evropi i Severnoj Americi. Sali MekNamara, je britanska analitičarka u konzervativnoj Fondaciji Heritidž, ovde u Vašingtonu:
„NATO je uvek imao svoje uspone i padove i mislim da su glasine da je sada u velikoj opasnosti pomalo preterane. Ključna misija NATO-a je uvek bila da zaštiti svoje članice. Misija u Avganistanu zapravo znači da je NATO izašao van svoje teritorije da bi zaštitio svoje članice. Ne mislim da bi to trebalo da bude vidjeno kao bilo šta radikalno. To je jednostavno adaptacija na okolnosti u kojima smo se našli."
Meknamara kaže da Evropljani treba da imaju na umu da su njihove trupe poslate u Avganistan da se bore protiv terorista koji bi mogli i već jesu napali Evropu.
Medjutim, misija NATO-a van njegove teritorije se pokazala teškom i u vojnom i u političkom smislu. Mnoge zemlje NATO-a su mogle da ponude samo ograničen broj vojnika. Druge su stavile restrikcije na njihovu upotrebu i na stepen opasnosti koje mogu da prihvate. Mnoge vlade u zemljama NATO-a su zbog snažnog protivljenja javnosti ograničene u onome što mogu da učine u Avganistanu.
Američki sekretar za odbranu Robert Gejts se žalio na tu situaciju, tokom govora održanog prošlog oktobra, u Britaniji.
„Uprkos najboljim namerama savezničkih vlada i njihovih vojnih
snaga, i uprkos tome što evropske članice NATOa imaju više od dva miliona muškaraca
i žena u uniformi, severnoatlanski savez jedva uspeva da skupi još nekoliko
hiljada vojnika i nekoliko desetina helikoptera za naše komandante u
Avganistanu,U stvari, Sjedinjene Države i šačica drugih članica i
dalje vod najveći deo borbi i podnose najveći broj žrtava u Avganistanu, dok
druge članice NATO-a patroliraju relativno mirnim oblastima ili šalju civilnu
pomoć," ukazuje Gejts.
Sali Meknamara naziva to „apsolutno neprihvatljivim".
„Uvek smo se pitali kako bi izgledao neki dvodelni savez,
a takav savez je u stvari podeljeni savez. Moramo da kažemo članicama: ako želite
da budete deo ovog saveza i želite benficije od toga, morate da delite i cenu
tog članstva," ističe ona.
Sekretar Gejts je takodje apelovao na NATO da ne postane „pričaonica" i prvu 2007. godinu na položaju proveo je uveravajući saveznice da pošalju veći broj vojnika u Avganistan. Medjutim, prošle godine počeo je da menja priču, očigledno prihvativši da neke saveznice jednostavno ne mogu da prevazidju unutrašnje probleme vezane za korišćenje vojnika. Stoga sekretar Gejts kaže da je imao drugačiju poruku za svoje kolege na nedavnom februarskom sastanku ministara odbrane NATO-a u Poljskoj.
„Moj fokus u Krakovu, za sve naše parntere, bio je više
na tome šta oni mogu da učine u civilnom svojstvu, bilo da li je reč o obučavanju
policajaca, ekonomskom razvoju ili nečem trečem," ističe Gejts.
Eksperti navode da su Avganistanu potrebni takvi civilni stručnjaci da pomognu u upravljanju i razvoju, isto toliko koliko su im potrebne strane trupe da obučavaju njihove snage i pomognu u uspostavljanju bezbednosti. Evropske saveznice će verovatno time biti zadovoljne.
Analitičari navode da che NATO samit biti važna prekretnica, dok taj savez planira svoj put napred i definiše nove misije. Medjutim, pre toga, kažu oni, NATO mora da završi ono što je započeo u Avganistanu. Stiven Fajfer, bivši američki ambasador u Ukrajini, a sada saradnik u Institutu Brukings, kaže da bi dolazak novog američkog predsednika u Evropu mogao mnogo da učini u tom smislu, ukoliko on bude imao dobar plan.
„Ukoliko predsednik Obama bude došao na sastanak sa
kolegama u NATO-u sa nekim uverljivim planom, o kome bi oni zaključili da ima
šanse da profunkcioniše u kratkom roku,
povećaće se verovatnoća da se Evropa priključi," kaže Fajfer.
Visoki funkcioneri nove administracije već nedeljama rade na tom planu,
koji će predsednik Obama morati da finalizuje i uverljivo predstavi saveznicama
na samitu.