Predsednik Barak Obama prevalio je polovinu od tradicionalnih stotinu dana na položaju, kada se obične daju prve ocene novoj administraciji. Za to vreme Obama je pokrenuo ambiciozan politički program usredsređen na oživljavanje američke privrede. Neki kritičari i eksperti pitaju se da li novi predsednik pokušava da za prekratko vreme sprovede previše stvari.
Na samom početku, odnosno u govoru povodom inauguracije, Barak Obama je obećao ambiciozan politički program.
„Danas
vam kažem da su izazovi sa kojima smo suočeni istinski. Oni su ozbiljni
i mnogobrojni. Neće nam biti lako da se uhvatimo u koštac sa njima,
niti ćemo ih rešiti brzo. Ali Ameriko, znaj, to ćemo učiniti“, rekao je
Obama.
Obamin prvi i najvažniji prioritet je oživljavanje posustale
privrede. Ali pored toga, on je odvažnim potezima započeo proces
smanjivanja troškova zdravstvene zaštite, proširujući je istovremeno na
neke koji je nisu imali. Novi predsednik je takođe obećao reformu
sistema obrazovanja i smanjenje zavisnosti od uvozne energije. Za neke
kritičare, kao što je republikanski senator iz Tenesija, Lamar
Aleksander, to je previše ambiciozan plan.
„Predsednici moraju da rešavaju mnoge probleme. Ali niko nikada nije rekao da je najmudrije pokušati da se svi reše odjednom“, rekao je Aleksander.
Međutim, obeležavajući prvih 50 dana na položaju, Obama nije nagovestio da će odstupiti od svog redosleda.
„Znam
da ima onih koji veruju da odjednom možemo da se bavimo samo jednim
izazovom. Ali mi nemamo taj luksuz da biramo da li ćemo privredu da
pokrenemo sada ili ćemo da je obnavljamo dugoročno“, rekao je Obama.
Džeremi Majer je stručnjak za istoriju američkih predsednika, na Univerzitetu Džordž Mejson, u Virdžiniji.
„To potiče od prvih stotinu dana administracija predsednika Franklina Ruzvelta. On je inaugurisan 4. marta 1933. kada su predsednici inaugurisani u martu, a ne u januaru, posle čega je usledila oluja raznih aktivnosti. Nikada u istoriji nije učinjeno toliko mnogo, za toliko veliki broj ljudi, u tako kratkom vremenu“, kaže Majer.
Po
dolasku na položaj, predsednik Ruzvelt se uhvatio u koštac sa dugačkim
spiskom problema, od propalih banaka do nezaposlenosti od 25 odsto.
Uprkos ogromnom tempu u prvih stotinu dana, privredi su bile potrebne
godine dok se nije oporavila. Naravno, predsednik Obama se nada da će
ovoga puta mnogo brže doći do preokreta. Ako ničim drugim, on može da
se pohvali usvajanjem paketa za podsticaj privrede, vrednog stotine
milijardi dolara. Džeremi Majer kaže da je to krupno dostignuće.
„Bez obzira na to da li je ta ideja dobra ili nije, u političkom smislu usvajanje tog paketa je ogromno dostignuće. Neki predsednici odradili su pune četiri godine a da nisu postigli ništa slično“, kaže Majer.
Neki stručnjaci se pitaju da li će američka javnost dati Obaminoj politici dovoljno vremena da donese rezultate. Stiven Vejn je stručnjak za državnu upravu, na Univerzitetu Džordžtaun, u Vašingtonu.
„Kao narod, nikada nismo pokazivali strpljenje. Ali s druge strane, Obama je i dalje veoma popularan, mnogo više od republikanaca u Kongresu. Ako bude bilo kakvih znakova da se stvari menjaju u dobrom smeru, mislim da će to biti dovoljno da se Amerikanci umire. Nećemo beskonačno čekati na to, ali u ovom trenutku nema drugih opcija“, kaže Vejn.
Većina
stručnjaka veruje da su politička sudbina predsednika Obame i njegov
eventualni uspeh direktno povezani sa onim što će se dogoditi narednih
godina sa američkom privredom. U međuvremenu, on se bavi i drugim
problemima, kao što su nacionalna bezbednost i spoljna politika. Takođe
je naredio ukidanje zatvora za osumnjičene teroriste, u zalivu
Gvantanamo na Kubi, sproveo reviziju metoda isleđivanja osumnjičenih,
odredio datum povlačenja većine američkih vojnika iz Iraka i naredio
slanje pojačanja u Avganistan, u jačini od 17 hiljada vojnika.