Plan predsednika Baraka Obame da podstakne zastalu privredu pomoću vladinih mera, nagoveštava najznačajniju ideološku prekretnicu u Vašingtonu od vremena administracije republikanskog predsednika Ronalda Regana 1980-ih godina.
Kao predsednički kandidat, Barak Obama je obećao krupne promene tokom svoje prošlogodišnje kampanje, a opseg tih promena došao je do punog izražaja u nedavno objavljenom predsednikovom desetogodišnjem budžetskom planu. Predsednik Obama u njemu predviđa velike državne rashode, povećanje poreskih obaveza za korporacije i bogate Amerikance, kao i veliki budžetski deficit. Američki predsednik kaže da je ekonomija toliko oslabila da samo vladine mere mogu da obezbede ekonomsko oživljavanje.
„U trenutku kada je privatni sektor oslabio zbog recesije, savezna vlada je jedina struktura koja ima dovoljno sredstava da ponovo pokrene privredu,“ rekao je predsednik Obama.
On je istovremeno obećao da će rešiti nekoliko dugoročnih problema sa kojima se zemlja suočava, kao što su kontrolisanje troškova zdravstvenog osiguranja uz nastojanje da se svim građanima obezbedi zdrastvena zaštita, zatim smanjenje zavisnosti Amerike od uvoza energenata i sprovođenje reforme školstva.
Fred Barns, urednik konzervativnog lista „Vikli stendard“, primećuje da je očigledno preveliki zalogaj da se to sve reši odjednom. Međutim, on dodaje da je predsednik u pravu što svoj dnevni red želi da nametne što pre.
„Debata o strategiji je obavljena i on kaže da se opredelio za to da sve rešavamo odjednom, umesto jedno po jedno, na primer, prvo poreze, pa zdrastveno osiguranje, pa zaštitu prirodnog okruženja ili nešto drugo.“
Barns dodaje da smatra Obaminu agendu isuviše liberalnom i da bi opozicioni republikanski zakonodavci mogli da je poremete. Konzervativci, među kojima je i domaćin konzervativnog radijskog programa Raš Limbo, već su se mobilisani protiv Obaminog budžetskog plana. Limbo je nedavno na skupu u Vašingtonu svojom kritikom predsednika Obame zagrejao konzervativne aktiviste do pomame.
„Zašto je čudno biti iskren i reći da želim da Barak Obama ne uspe u svojoj misiji da restruktuira i reformiše zemlju tako da kapitalizam i lične slobode više ne budu temelji? Zašto bih želeo da u tome uspe?“, pita Limbo.
Čak ako bi samo delovi Obaminog dnevnog reda bili ozakonjeni u Kongresu, došlo bi do najkrupnijih ideoloških promena otkako je pod konzervativnim predsednikom Ronaldom Reganom istican prioritet smanjenja poreza i budžetske potrošnje početkom 1980-tih. Neki analitičari porede Obamin metod sa onim koji je predsednik Frenklin Ruzvelt sproveo tokom Velike depresije 1930-tih.
Met Dalek predaje istoriju politike u Vašingtonovom centru na Univerzitetu države Kalifornije.
„Savezna vlada je donekle opšteprihvaćena, ne od strane svih, ali prihvatamo da federalna vlada ima svoju ulogu u vreme ekonomske krize, što je u mnogo većoj meri bilo osporavano početkom 1993,“ kaže Dalek.
Međutim, ta debata se izgleda obnavlja 2009, bar među republikanskim kongresnim liderima. Republikanski član Predstavničkog doma, Pol Rajan iz Viskonsina, kaže da bi usvajanje Obaminog budžetskog plana moglo da dovede do najveće ekspanzije države od Ruzveltovog „Nju dila“ do danas. Međutim, mnogi analitičari bar za sada veruju da je predsednik Obama efektno obrazložio potrebu da vlada preduzme dalekosežne mere protiv recesije. Tod Difrenk je šef vašingtonskog dopisništva lista „Njujork dejli njuz“.
„Izgleda da većina ljudi, voleli mi to ili ne, u Obami vidi poslednju nadu da se izvučemo iz nevolja, jedinu nadu u sledeće četiri godine“, kaže Difrenk.
Dve najnovije ankete javnog mnjenja potvrđuju takav zaključak. Prema novoj anketi „Volstrit Džurnala“ i TV mreže En-Bi-Si, oko 60 odsto ispitanika odobrava način na koji predsednik Obama obavlja svoje dužnosti, a 59 odsto prema anketi Univerziteta Kvinipajek u Konektikatu. Neki politikolozi se možda ne slažu sa nastojanjem predsednika Obame da sve rešava odjednom, ali priznaju da je strategija novog šefa Bele kuće odvažna i potencijalno riskantna. Leri Sabato predaje političke nauke na Univerzitetu Virdžinije.
„Uspeh ili neuspeh ovog predsednika ućiće u istoriju. Čini mi se da je u nekom smislu reč o Ruzveltovom ‘Nju dilu' ili 'Velikoj zajednici' Lindona Džonsona. Možda to podržavate. Možda se tome protivite. U svakom slučaju, stvar je velika“, kaže Sabato.
Veliki plan dolazi sa velikim rizikom. Predsednik Obama se nada da će privreda krenuti nabolje pre nego što podrška javnosti za njegov program i njega lično počne da opada.