Fakultetsko obrazovanje je deo takozvanog „američkog sna“. Proteklih godina mnogi univerziteti su radili na širenju rasne i ekonomske raznovrsnosti među studentima, nagrađujući talentovane studente iz porodica sa manjim primanjima znatnim stipendijama, a nekad i potpuno besplatnim školovanjem. Ali sada, kada se recesija u Sjedinjenim Državama povećava, školarine su dostigle rekordni nivo, a sve veći broj studenata uviđa da je teško dobiti finansijsku pomoć i platiti školovanje.
Poput mnogih svojih vršnjaka u školi „Abraham Linkoln“ u Bruklinu u Njujorku, maturantkinja Olujinka Oluvašola je zabrinuta – ne kako će da se upiše na fakultet nego kako će to da plati.
„Razmišljam o odlasku u neki vrlo jeftin koledž, jer ako bih htela da odem u neku privatnu školu, to mnogo košta i moji roditelji ne bi mogli da plate, a ja ne želim da ih mnogo opteretim,“ kaže ona.
Školarina, smeštaj i hrana na nekim privatnim fakultetima sada mogu da koštaju više od 50 hiljada dolara za godinu, u poređenju sa prosečno šest i po hiljada dolara godišnje na javnim univerzitetima u pojedinim državama. Ali studenti koji se upisuju na državne škole, moraju da budu iz te države - da bi imali pravo na nižu cenu. Federalna vlada dobija ili garantuje oko 65 milijardi dolara za studentske kredite u ovoj školskoj godini, što je povećanje od 18 odsto u odnosu na prethodnu. To često nije dovoljno, a privatne pozajmice od banaka se teško dobijaju.
Studenti kažu da su im u finansijskom pogledu ruke vezane. Mnogi koji se prijavljuju za fakultete se otimaju za dodatne izvore novca, kao što je privremeno zapošljavanje ili privatna stipendija.
Oljinka je nedavno celu subotu provela na kursu za plaćanje studija. Ti besplatni kursevi pomažu studentima da popune komplikovane formulare za kredite, stipendije i drugu finansijsku pomoć. Oni pomažu i roditeljima kao što je Marta Von, čija se 17-ogodišnja kćer prijavljuje za fakultet.
„Finansijska situacija u svetu utiče na sve nas i moramo da se prilagodimo, a što se tiče ćerke koja je organizovana osoba, htela bih da shvati šta nas sve čeka i isto tako i svoju ulogu u tome,“ kaže ona.
Za mnoge studente, upis na fakultet se sada menja utoliko što će ići tamo gde mogu da plate, a ne gde su hteli.
„Kada sam rekla majci da su me primili na Jutika koledž, koji je privatan, pogledala me je kao da pita ‘kako ću da pronađem novac da ideš na privatni koledž?’ Ja sam rekla ‘mama, pa ne znači da ću da idem na taj koledž, samo ti kažem da sam primljena’,“kaže Olujinka Oluvašola.
Prema izveštaju Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, svega 61 odsto studenata upisuje fakultet koji je izabralo. Većina neupisanih navodi da su finansijske teškoće glavni razlog.