Ankete javnog mnjenja pokazuju da je podrška ekonomskoj politici
predsednika Baraka Obame porasla posle njegovog obraćanja američkom
Kongresu i građanima, u utorak uveče. Obama je do sada proveo jedva
trećinu od stotinu dana na položaju, kada se novi predsednici
tradicionalno stavljaju pod lupu. Međutim njegovi dosadašnji rezultati
već se podvrgavaju detaljnim analizama.
Obama je u svom govoru imao pred sobom težak zadatak – da podigne duh naciji u kojoj građani gube radna mesta, gube kuće, a u nekim slučajevima gube i nadu.
„Obnovićemo se, oporavićemo se i Sjedinjene Američke Države će iz toga izaći snažnije nego pre“, poručio je američki predsednik.
Ankete
koje su televizijske mreže CNN i CBS sprovodile među gledaocima tokom
Obaminog govora pokazale su da je on bio ubedljiv u prikupljanju
podrške za svoj plan ekonomskog oporavka. Entoni Salvanto, šef
anketnog odeljenja CBS-a kaže:
„Pre govora, 71 odsto ispitanika je odgovorilo da su optimisti u pogledu naredne 4 godine Obaminog upravljanja, ali dok su gledali govor taj broj je porastao na 80 procenata“.
Naravno, nisu se svi slagali sa predsednikovim gledištima. Većina republikanaca smatra da je predsednikov plan preopterećen državnim troškovima i da ne predviđa dovoljna smanjenja poreza. Zvaničan odgovor na Obaminu poruku dao je pridošlica na nacionalnoj političkoj sceni, guverner Luizijane, Bobi Džindal.
„Demokratski lideri u Vašingtonu polažu svoje nade u federalnu vladu. Mi polažemo nadu u vas, američki narod“, rekao je Džindal.
Prema nekim izveštajima, Bobi Džindal gaji predsedničke ambicije uprkos činjenici da mu je samo 37 godina i da je guverner tek nešto više od godinu dana.
Očekuje se da će Obama nastaviti da pruža ruku opoziciji iako u tome nije bio mnogo uspešan tokom debate o predlogu zakona za podsticanje privrede. Ali njegova želja da promeni ton međustranačkih odnosa u Vašingtonu možda ima više odjeka u javnosti. Nedavno sprovedene ankete na nacionalnom nivou pokazuju da više od 60 odsto glasača odobrava rezultate prvih nekoliko nedelja Obamine administracije.
Stručnjak za ispitivanje raspoloženja javnosti na univerzitetu Kvinipjak, Piter Braun, kaže da je anketa nedavno sprovedena na Floridi pokazala da su Amerikanci spremni da sačekaju neko vreme i vide da li će predsednikov plan doneti rezultate.
„Očigledno je da predsednik Obama uživa medeni mesec sa glasačima, ali je pitanje da li će on potrajati ili neće. Mnogi u Vašingtonu gunđaju zbog stimulativnog paketa jer ne sadrži ono što su neki očekivali. Ali u Floridi, koja je tradicionalno republikanska država, glasači mu daju vreme da se pokaže“, kaže Braun.
Još od vremena predsednika Franklina Ruzvelta, početkom tridesetih godina prošlog veka, predsednici se procenjuju posle prvih stotinu dana na položaju. Ruzvelt je postavio visok standard brze vladine akcije tokom prvih stotinu dana, a neki istoričari vide sličnost u onome što predsednik Obama nastoji da postigne. Met Dalek je profesor političke istorije u vašingtonskom centru Univerziteta države Kalifornije.
„Mnogi
ekonomisti kažu da je ovo najgora ekonomska kriza od vremena Velike
depresije. Prisutno je osećanje straha, koje zbog širenja preko medija
ima ogromnu psihološku moć. Mislim da su paralele vrlo snažne“, kaže
profesor Dalek.
U svom govoru, Obama je dodirnuo i temu dugoročnih ekonomskih zadataka, kao što je povećanje broja građana obuhvaćenih zdravstvenom zaštitom, poboljšanje obrazovanja i smanjenje zavisnosti Sjedinjenih Država od uvozne energije. Leri Sabato, politikolog sa Univerziteta države Virdžinija kaže:
„Obama je bacio pogled ka periodu posle ekonomskog oporavka, odnosno onome što će se desiti posle, pokušavajući da odredi ciljeve ne samo tokom jednog, već tokom dva mandata“.
Tokom prošlogodišnje predizborne kampanje Barak Obama je dokazao da je talentovan političar. Po svemu sudeći, on sada nastoji da pokaže da je u komuniciranju sa javnošću isto tako vešt kao što su bili bivši predsednici Franklin Ruzvelt i Ronald Regan.