Evropska komisija je usvojila smernice zajedničkog pristupa EU za rešavanje ekonomske krize, dok vlade širom sveta izveštavaju o negativnim ekonomskim trendovima.
Zvaničnici navode da bi evropske zemlje trebalo da osnuju tzv. „lošu banku“ koja bi otkupila loše investicije koje su banke gurnule u propast i tako omogući bankama da nastave sa davanjem kredita. Međutim komesarka EU za konkurenciju, Nili Krous skreće pažnju da banke moraju da budu iskrene u pogledu razmera svojih problema kako bi taj plan uspeo, kao i da moraju da pomognu pri finansiranju programa. U dokumentu o smernicama se navodi da bi neke banke trebalo da budu nacionalizovane. Evropski zvaničnici takođe razmatraju mogućnost formiranja panevropskih tela za nadgledanje finansijskog sistema, koja ne bi zamenila postojeće regulatorske organizacije, ali bi upozorila na rizike i potencijalne probleme. Članice EU će razgovarati o tom predlogu pred sastanak vodećih razvijenih zemalja, takozvane Grupe 20 u aprilu.
Bruto domaći proizvod Nemačke je usled smanjenja izvoza opao za 2,1 odsto u poslednjem tromesečju prošle godine prema izveštaju Federalne kancelarije za statistiku, što je zemlju gurnulo u najdublju recesiju od Drugog svetskog rata. Ekonomisti navode da je BDP manji za više od 7 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, što je treći uzastopni, i ujedno najveći, finansijski gubitak vodeće evropske ekonomske sile u poslednje 22 godine.
Ministar finansija Velike Britanije, Elister Darling je, u medjuvrmenu, u intervjuu listu „Fajnenšal Tajms“ istakao da plan Londona da osigura imovinu banaka nije brzo rešenje za trenutne finansijske probleme, već pokušaj vlade da povrati pouzdanje banaka kako bi one ponovo počele da vrše pozajmice. Nacionalne rezerve pregovaraju sa dve delimično nacionalizovane banke - Kraljevskom škotskom bankom i bankarskom grupom Lojd, o uslovima za učešće u vladinom programu.
Prema izveštaju japanskog ministarstva finansija, ova druga vodeća svetska ekonomska sila je u januaru zabeležila rekordni trgovinski deficit sa padom izvoza od 46 odsto u odnosu na isti period 2008. godine. Kolaps izvoza je povećao trgovinski deficit za 10 milijardi dolara, što je najveći iznos od kada je vlada 1979. počela da vodi evidenciju. Izvoz u Sjedinjene Države je opao za 53 odsto, a trgovinski suficit sa Amerikom sada iznosi 1,3 milijardi dolara ili 75 odsto manje nego ranije. Japan je izvezao 45 odsto manje robe u Kinu, a 47 odsto manje u ostale azijske zemlje. Drastičan pad japanskog izvoza je direktna posledica globalnog kolapsa automobilske industrije, imajući u vidu da su sve tri vodeće japanske fabrike motornih vozila - Tojota, Nisan i Honda u januaru smanjile proizvodnju.
Džon Tsang, sekretar za finansije Hong Konga je u svom izveštaju o godišnjem budžetu izneo sumorna predviđanja da će se ekonomija te zemlje smanjiti za 2 do 3 odsto tokom ove godine, navodeći da je bruto domaći proizvod u poslednja tri meseca 2008. godine opao za 2,5 odsto. Hong Kong je upao u nevolje kada je zbog globalne ekonomske krize opao izvoz u SAD i Evropu, što je podiglo nivo nezaposlenosti za 4,6 odsto. Tsang je predložio brojne mere za podsticaj ekonomije, uključujući 200 miliona dolara iz budžeta koji bi tokom naredne 3 godine pomogli u otvaranju 62,000 novih radnih mesta.