Ekonomija tone sve dublje u recesiju, a umetničke organizacije koje zavise od privatnih i privrednih donacija, bore se da izađu na kraj sa smanjenim budžetima. Na umetnost otpada više od 4 odsto poslovne delatnosti u Sjedinjenim Državama. Prema tome, održavanje umetnosti u životu u teškim vremenima ne samo da je važno za ljubitelje, nego i za celu ekonomiju.
Poput mnogih neprofitnih organizacija širom Sjedinjenih Država, „Teatar konstelejšn“ oseća posledice recesije.
Osnivačica i umetnička direktorka Elison Stokman kaže da njena kompanija ove godine mora da bude kreativna i na sceni i van nje.
„Rekla bih da ljudi ne žele da kupe ulaznice po punoj ceni. Ove godine redovno traže neki popust. Zbog toga im četvrtkom nudimo karte upola cene i to izgleda da povećava interesovanje.“
U Sjedinjenm Državama ima više od stotinu hiljada neprofitnih umetničkih organizacija, kao što je „Teatar konstelejšn“. Na njih otpada ukupno pet miliona i 700 hiljada radnih mesta.
Te organizacije obično ostvaruju 50 odsto prihoda od prodaje ulaznica, 40 odsto od privatnih donacija i 10 odsto od privrede, raznih fondacija i države.
Robert Linč, predsednik organizacije Amerikanci za umetnost, kaže da su vremena teška.
„Razgovarajući sa svim nacionalnim organizacijama za igru ili pozorište ili operu, ili simfoniju, izgleda da je otprilike 10 odsto od tih stotinu hiljada neprofitnih organizacija u ozbiljnoj opasnosti da se zatvori ili otkaže celu sezonu.“
Linč dodaje da će ostalih 90 odsto možda morati da smanjuje budžet do 20 odsto.
Među njima je i „Imedžinejšn stejdž“, dečje pozorište u predgrađu Vašingtona.
„Imedžinejšn stejdž“ je prošle godine na listi strukovnog magazina bilo na 49 mestu među pet hiljada američkih kompanija koje se najbrže razvijaju. Ove godine, pozorište je dobilo 10 odsto manje donacija. Izvršna direktorka, Bret Kroford, kaže da ne postoji jednostano rešenje.
„Za nas, prva ideja nije bilo smanjivanje plata. Iako plate iznose oko 40 ili 50 odsto odsto našeg budžeta. Rekli smo ne, to nije ono gde ćemo štedeti.“
Kroford je od svakog zaposlenog tražila da predlože tri ideje za uštedu ili zaradu pet hiljada dolara. Ideje su se kretale od toga da raskinu ugovor za uređivanje zelenila oko zgrade i to urade sami, do toga da svaki zaposleni uzme tokom godine osam neplaćenih dana.
Ali čak i u svetu umetnosti, najbolji planovi zavise od tržišta. Glumci iza scene „Teatra konstelejšn“ kažu da ne znaju da li će uspeti da pronađu posao u budućnosti. Nana Ingvarson objašnjava da je to teško reći, jer je većina pozorišta u Vašingtonu već napravila podele za svoje produkcije do kraja leta.
„Biće interesantno da vidimo da li će sve te produkcije uopšte da se ostvare. Znači, one jesu na repertoaru, svi glumci su odabrani, izabrani su reditelji, ali nekad stvarno ne možete da predvidite šta će da se dogodi.“
Amerikanci za umetnost procenjuju da bi smanjenje finansiranja ove godine moglo da ugrozi 750 hiljada radnih mesta. Organizacija kaže da bi umetnost iduće godine mogla da doživi još veća smanjenja budžeta.