Linkovi

Dobins: Bez promena u politici SAD prema Balkanu


Bivši specijalni izaslanik za Balkan u administraciji predsednika Bila Klintona, sada direktor Centra za međunarodnu bezbednost i odbranu u korporaciji Rend (RAND), Džejms Dobins, ne veruje da će administracija predsednika Baraka Obame menjati ili preispitivati dosadašnju politiku prema Balkanu.

“Jasno je da je fokus predsednika Baraka Obame na ekonomskoj krizi, dok su državna sekretarka Klinton i sekretar za odbranu Gejts angažovani na pitanjima Iraka, Avganistana i Bliskog istoka za koje su imenovan i specijalni izaslanici. Medjutim, za sve to treba vremena, i do sada još nije doneta odluka o tome kada će doći do povlačenja američkih trupa iz Iraka, koliko će vojnika biti upućeno u Avganistan, niti šta su naši durogočni ciljevi u tom regionu i da li će pregovori sa Severnom Korejom biti nastavljeni. Što se tiče transatlantskih odnosa, posebno u pogledu Balkana, ne verujem da će biti većih promena ili preispitivanja politike prema tom regionu. U stvari, nema nezadvoljstva Bušovom politikom, i mislim da će ona u tom pogledu biti nastavljena”, kaže Džejms Dobins.

Komentarišući izjave zvaničnika u Srbiji da Beograd neće priznati nezavisnost Kosova, Dobins dodaje da bi to moglo da izvesne mere da se odrazi na odnose sa EU i SAD, ali ističe da će Obamina administracija u najmanju ruku biti isto toliko predana nezavisnosti Kosova kao i Bušova.

“S druge strane, SAD ne žele da izoluju Srbiju i nastaviće sa nastojanjima da Srbija tokom vremena zauzme razumniji stav prema Kosovu. Na kraći rok, SAD će svakako podržavati ulazak Srbije u evro-atlanske institucije”.

Osvrćući se na tendencije nekih regiona u Srbiji, poput Vojvodine, ka većem stepenu autonomije, Dobins kaže da veruje da će SAD obeshrabrivati kretanja u pravcu veće autonomije ili eventualne nezavisnosti.

“SAD će nastaviti da podržavaju Srbiju i Balkan u okviru sadašnjih granica, uključujući teritorijalni integritet Srbije. Istovremeno, možda postoje načini da Vlada Srbije reaguje na legitimne zahteve svojih manjina, kao što je madjarska, u okviru jedinstvene Srbije”.

Kada je reč o tenzijama u Bosni i Hercegovini, odnosima centralne vlasti i Republike Srpske, kao i u pogledu interpretacije Dejtonskog sporazuma, Dobins podseća da je Dejtonskim sporazumom zapravo stvoren ustav Bosne i Hercegovine, koji može da funkcioniše samo ako medjunarodna zajednica igra jaku ulogu.

“Sporazumom se obezbedjuju mehanizmi kojima se omogućava da svaka od tri zajednice i dva entiteta stavi veto na, u suštini, bilo koju odluku druge strane, i ne postoji mehanizam da se različita gledišta usaglase i donose odluke. Otuda snažna uloga medjunarodnog predstavnika. EU i SAD bi više želele da se postigne neka modifikacija u pogledu Dejtonskog sporazuma i ojača ustav da bi se donosile odluke unutar sistema i bez mešanja medjunarodnog predstavnika. Neki Bošnjaci se zalažu za ukidanje Republike Srpske. SAD i Evropska unija ne podržavaju takav stav i to se neće dogoditi. S druge stane, neki u Republici Srpskoj se zalažu za otcepljenje od Bosne i Hercegovine, pa i prisajedinjenje Srbiji, što se takodje neće dogoditi. Nadamo se da će razumniji ljudi shvatiti da su takve ekstremne pozicije neprihvatljive. SAD i EU bi podržale neke umerene promene, ali u skladu sa Dejtonskim sporazumom”.

Pomenuvši i eventualne aspiracije albanske manjine u Crnoj Gori i Makedoniji da se više osamostali u svetlu nezavisnosti Kosova, Dobins je ponovo naglasio da smatra da se SAD i EU u potpunosti protive daljim promenama državnih granica na Balkanu i smatraju da manjine treba da prihvate život u državama u kojima žive, uz garantovanje prava na upotrebu jezika, obrazovanje i negovanje svojih tradicija.

XS
SM
MD
LG