Linkovi

Serfati: Potrebna reorganizacija NATO-a


"Američko-evropski odnosi su izuzetno dobri, a razmirice oko rata u Iraku prevaziđene su još za vreme Bušove administracije, kaže analitičar u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije," Simon Serfati. dodaje kako je prirodno da će taj trend biti nastavljen pod predsednikom Barakom Obamom.

„Ne bi trebalo početi od toga da su transatlantski odnosi početkom 2009. loši i da je potrebno sprovesti promene, kao što se to u nekim analizama ističe. Početno stanovište bi trebalo da bude da - s obzirom da su odnosi dosta dobri, pažnju treba posvetiti daljem jačanju tih veza u okviru, na primer, NATO-a, zatim daljem proširenju i reformi ustrojstva Evropske Unije i načinu na koji se sve to odražava na američko-evropsko partnerstvo.“

Šezdesetogodišnjica NATO-a, čija je osnivačka povelja potpisana 1949. u Vašingtonu, biće proslavljena početkom aprila u Strazburu, podseća Serfati. Na samitu 26 lidera Severnoatlanstkog saveza biće reči o prioritetima transatlantskih partnera.

„Potrebno je da NATO sprovede reorganizaciju, imajući u vidu nove bezbednosne izazove sa kojim se članice saveza suočavaju kolektivno. Strategija NATO-a razmatrana je poslednji put 1999. Ukoliko alijansa bude nastavila da posmatra svet iz perspektive 90-ih, ona neće imati budućnost. Savez bi očigledno trebalo da izradi novu strategiju, koja se odnosi na njegovu bezbednosnu ulogu u post-hladnoratovskom svetu i posle terorističkih napada 11. septembra, 2001.“

U današnjem svetu, ističe Sarfati, glavna pitanja su Avganistan, Iran, energetska bezbednost i postizanje mira na Bliskom Istoku. Na pitanje da li postoji saglasnost između Amerike i Evrope o glavnim pitanjima bezbednosti i načinu njihovog rešavanja, naš sagovornik kaže:

„Danas ima mnogo više podudarnosti u gledištima transatlantskih partnera nego u proteklih nekoliko decenija. To se pre svega odnosi na odlične veze Vašingtona i Pariza, koji imaju dugu istoriju nesuglasica. Naravno ne postoji potpuna saglasnost, ali postoji konzensus o glavnim pitanjima.“

Serfati tvrdi da će sa novom američkom adminstracijom biti moguće ostvariti novi nivo bliske transatlantske saradnje.

„Zahvaljujući odličnom timu koji je Obamina administracija formirala u Pentagonu, Državnom sekretarijatu i Savetu za nacionalnu bezbednost, mislim da će Amerikanci i Evropljani biti u stanju da izvanredno sarađuju. Ne zato što se uzajamno obožavaju, već zato što ne postoji bolja alternativa. Sa kim ako ne sa Evropljanima? Sa kim ako ne sa Amerikancima? Ako ne sada, kada?“

Serfati dodaje da Evropljani sve više pokazuju da su ravnopravan partner Sjedinjenim Državama.

„Setite se druge polovine 2008., kada je uoči američkih predsedničkih izbora postojao vakuum u svetskom liderstvu. Tu su ulogu preuzeli Evropljani i to ne pojedinačne zemlje, već Evropska Unija kao celina. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je u njeno ime izdejstvovao primirje između Rusije i Gruzije. Evropski blok je podstakao mirovne pregovore između Izraela i Sirije. Unija je takođe bila organizator samita lidera vodećih ekonomskih sila sveta, koji su u novembru razmatrali puteve za rešavanje globalne finansijske krize.“

Međutim, Simon Serfati takođe upozorava da ukoliko sadašnja ekonomska kriza ne bude zaustavljena, spoljna politika ne samo što će biti od sekundarne važnosti, već bi ekonomske teškoće potencijalno mogle da stvore jaz između transatlantskih partnera.







XS
SM
MD
LG