Linkovi

Kosovo proslavilo godišnjicu nezavisnosti, ali ga čeka težak put

  • Keida Kostreči

Kosovo je 17. februara prošle godine, proglašenjem nezavisnosti od Srbije, postalo najmlađa zemlja sveta. SAD i većina zemalja Evropske unije priznale su novu državu , čemu se Srbija uz podršku Rusije i dalje protivi. Jednu godinu kasnije, razloga za slavlje ima, ali tu su i izazovi koji postoje već dugo.

Pre godinu dana, etnički Albanci plesali su na ulicama i pucali u vazduh slaveći proglašenje nezavisnosti Kosova. Deceniju ranije, u brutalnom građanskom ratu između etničkih Albanaca i Srba, stradalo je deset hiljada ljudi. Kosovsku nezavisnost "nadgleda" Evropska unija prema planu, koji je dizajnirao bivši predsednik Finske i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Marti Ahtisari. Direktor programa za Evropu u vašingtonskom Savetu za međunarodne odnose, Čarls Kapčan, hvali relativno miran prelazak na nezavisnost.

"Određeni nivo normalnosti je počeo da se uspostavlja, učinjene su neke stvari da se Evropskoj uniji omogući da ima veću ulogu, da se umanji uloga Ujedinjenih nacija, a najveći broj evropskih zemalja i SAD priznale su nezavisnost Kosova",
kaže Kapčan.

Više od četvrtine zemalja sveta priznalo je nezavisnost Kosova, ali Rusija i Srbija odbijaju to da učine. I po svemu sudeći, neće promeniti mišljenje.

"To znači da će država neko vreme ostati u neodređenom statusu, da neće imati predstavnika u Ujedinjenim nacijama. Neće uživati puni status suverene države, koji imaju mnoge druge zemlje",
objašnjava Kapčan.

Međutim, Pol Vilijams, profesor na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, ističe da su narod i vlada Kosova obavili dobar posao i da ne bi trebalo da se osećaju da im je status pod znakom pitanja.

"Možda nije članica Ujedinjenih nacija, ali Kosovo je država i ima sva prava i obaveze jedne nezavisne države",
naglašava Vilijams.

U budućnosti ga međutim, čekaju važni izazovi. Ujedinjene nacije su na zahtev Srbije zatražile od Međunarodnog suda pravde savetodavno mišljenje o legalnosti proglašenje nezavisnosti. Prema podacima Svetske banke, oko 45 odsto stanovnika Kosova živi u siromaštvu, a odnosi između albanske većine i srpske manjine, praktično ne postoje. Srbi, koji čine sedam odsto populacije, žive uglavnom na severu, oblasti koja je u suštini pod kontrolom Beograda. Pol Vilijams smatra da je strah od podele realan.

"Dozvoljavanje 'meke' podele nove nezavisne države tek bi predstavljalo veoma opasan i neodgovoran presedan. Zato mislim da Evropljani i Amerikanci moraju da se umešaju i zaustave 'meku' podelu Kosova",
zaključuje Vilijams.

Međutim, uz globalnu finansijsku krizu, i dva rata sa kojima su SAD suočene, predsednik Barak Obama verovatno se, bar za sada, neće fokusirati na Kosovo.

XS
SM
MD
LG