Predsednik Obama je više puta pozvao Kongres da njegov plan za oporavak američke privrede odobri pre ponedeljka, 16. februara, kada se u Americi slavi praznik Dan predsednika. Zakonodavci su to i učinili.
Usvojeni predlog zakona, dug više od hiljadu stranica, predstavlja mešavinu državnih troškova i smanjenja poreza u cilju stvaranja radnih mesta i podsticanja rasta privrede. Senator Ben Nelson, demokrata iz Nebraske, igrao je jednu od ključnih uloga u oblikovanju tog predloga, zajedno sa republikanskom senatorkom iz Mejna, Suzan Kolins.
„Vreme je da obezbedimo poluge koje će američki narod iskoristiti sa kreativnošću i upornošću, da bi obnovio privredu i vratio nas na put napretka,“ rekao je Ben Nelson.
Visina državnih troškova smanjena je u odnosu na prethodne verzije kako bi se stekla podrška troje umerenijih republikanaca u Senatu. Njihovi glasovi bili su od ključnog značaja za dobijanje minimuma od 60, od mogućih 100 glasova, kako manjinski republikanci ne bi mogli da ukoče usvajanje procedurom zvanom filibaster.
U Predstavničkom domu, ni jedan republikanac nije glasao za ovaj predlog zakona, uprkos nastojanjima predsednika Obame da stekne i njihovu podršku. Republikanci su tvrdili da su predviđena smanjenja poreza premala, a državni troškovi preveliki i rasipnički, da neće stvoriti radna mesta niti podstaći rast privrede. Takođe su govorili da će, kada se ukalkuliše kamata, račun premašiti hiljadu milijardi dolara, što će ogromno uvećati nacionalni dug koji će država decenijama otplaćivati. Senator iz Arizone, Džon Mekejn, gubitnik u trci za Belu kuću, govorio je u ime većine republikanaca.
„Ova mera nije dvostranačka, sadrži mnogo toga što nije podsticajno i nije ništa drugo do generacijska krađa,“ rekao je Mekejn.
Demokrate su uzvratile da republikanci nemaju kredibilitet da govore o tome, jer je politika republikanskog predsednika Džordža Buša doprinela budžetskom deficitu. Čarls Šumer je demokrata iz Njujorka.
„Znamo da su tvrdnje o dugu i generacijskoj krađi šuplje, jer oni nisu iznosili te argumente poslednjih osam godina, tokom kojih je deficit rastao zbog troškova u Iraku i smanjenja poreza, uglavnom ljudima sa najvišim prihodima,“ rekao je Šumer.
Usvojeni paket mera obuhvata nova sredstva za lokalne školske distrikte, za modernizaciju transporta i programe razvoja obnovljivih izvora energije. Njegove pristalice kažu da će se time stvoriti ili sačuvati tri i po miliona radnih mesta.
Paket takođe obuhvata neke mere kojima se protive američki trgovinski partneri, kao što su preferencije za američke proizvođače čelika, tešku i laku industriju kada su u pitanju državni projekti. Evropska unija i drugi trgovinski partneri kažu da bi to moglo da potkopa obećanja lidera najrazvijenijih svetskih privreda da neće pribegavati protekcionizmu. Posle te snažne reakcije, u relevantni član je uneta odredba da u njegovoj primeni Sjedinjene Države ne smeju da krše postojeće trgovinske sporazume.