Linkovi

“Nju dil” se često pominje u debati o paketu stimulativnih mera


Obiman plan ekonomskog oporavka predsednika Baraka Obame ponovo je podstakao debatu o efikasnosti velikih vladinih programa u cilju oživljavanja posustale ekonomije. Izmedju ostalog, on je doveo i do preispitivanja najambicioznijeg plana za povećanje uloge vlade u društvu – “Nju Dila” koji je predsednik Franklin Delano Ruzvelt pokrenuo tokom Velike depresije 30-ih godina prošlog veka.

Milioni Amerikanaca bez hrane i posla koji nisu imali kome da se obrate za pomoć. To su prizori Velike depresije za koje predsednik Obama kaže da ne smeju da se ponove. Ključno mesto u njegovom apelu za najveći paket stimulativnih mera u istoriji SAD je uverenje da, kada privatni sektor doživi kolaps, vlada mora da deluje.

“Kada je privatni sektor toliko oslabljen recesiijom, federalna vlada je jedini entitet koji ima resurse da oživi ekonomiju. Jedino vlada može da prekine začarani krug u kojem gubitak radnih mesta navodi ljude da manje troše, što zatim dovodi do još većeg gubitka radnih mesta,” ističe predsednik Obama.

Slično uverenje navelo je pedsednika Franklina Ruzvelta da tokom Velike depresije 1930-ih pokrene brojne javne projekte. Kada je stupio na položaj 1933. godine oko četvrtina radno sposobnih Amerikanaca bila je bez posla.

“Naš najveći i ključni zadatak je da ljude vratimo na posao,” isticao je predsednik Ruzvelt, koji je tada takodje poveo borbu za stvaranje sistema socijalnog osiguranja. Mnoge od njegovih inicijativa su danas medju osnovnim polugama američke ekonomije, uključujući vladinu nadoknadu za nezaposlenost i beneficije za penzionere. Medjutim, debata o tome da li je “Nju dil” spasio SAD od depresije, da li je ublažio njene posledice ili je situaciju učinio još gorom i dalje traje. Ta debata se ponovo intenzivirala dok je Kongres odlučivao o planu za ekonomski oporavak predsednika Obame. Neki republikanci koji se protive Obaminom planu tvrde da je “Nju dil” učinio ekonomsku depresiju dužom i težom time što je zemlju opteretio većim vladinim izdacima. Oni smatraju da bi stimulativni plan predsednaika Obame mogao da predstavlja sličnu grešku. Ekonomista Den Mičel, koji radi u libertarijanskom institutu “Kejto”, slaže se sa tom ocenom.

“Politika ‘Nju dila’ produžila je Veliku depresiju za sedam godina. Ne bi trebalo da ponavljamo taj neuspešni model. 1930-e su model za ono što ne bi trebalo da uradimo zato što su - vladina intervencija, više poreske stope i uvećanje vladinih izdataka sprečili našu ekonomiju da se oporavi. Političari su se umešali u funkcionisanje privatnog sektora,” kaže Mičel.

Medjutim, drugi izvlače potpuno različit zaključak - to jest, da je nedostatak “Nju dila” bio taj što nije bio dovoljno obiman ili dovoljno smeo da bi savladao izazove svog vremena. Oni takodje primećuju da su vladini izdaci tokom Drugog svetskog rata bili daleko veći od “Nju dila” i da su izbrisali nazaposlenost u roku od nekoliko meseci. Istoričar sa Kolumbija univerziteta Alan Brinkli napisao je brojne radove o “Nju dilu” i njegovim lekcijama za današnje probleme.

„Troškovi ‘Nju dila’ nisu bili dovoljno veliki da bi nadoknadili gubitak nacionalnog bogatstva tokom velike deporesije. Ako želite da se suprotstavite ozbiljnoj recesiji morate da stvorite adekvatnu ekonomsku aktivnost. Mislim da je upravo to cilj današnjeg stimulativnog paketa,“ ukazuje Brinkli.

Plan predsednika Obame oslanja se na ekonomsku teoriju Džona Mejnarda Kejnza, koja preporučuje veće vladine izdatke kada se ekonomija smanjuje. Kada stimulativni plan bude konačno odobren ekonomisti i pobornici različitih ekonomskih teorija pažljivo će pratiti njegove rezultate.



XS
SM
MD
LG