Visoki savetnik u uticajnom istraživačkom Centru za američki progres, Lari Korb, predviđa korenitu izmenu spoljnopolitičkog kursa Sjedinjenih Država.
U razgovoru za naš program, Korb se prvo osvrnuo na sastav tima presednika Obame, zadužen za nacionalnu bezbednost zemlje, koji čine savetnik za nacionalnu bezbednost, general Džejms Džouns, sekretr za odbranu Robert Gejts i državni sekretar Hilari Klinton:
„Smatram da je predsednik Obama izabrao ljude koji će moći da sprovode njegovu politiku, jer su svo troje stekli izuzetno veliko iskustvo u obavljanju državnih poslova i to uspešno. Tu je general Džouns, koji će doprineti da proces teče efikasno. Zadržavanjem sekretara Gejtsa na funkciji koju je obavljao u Bušovoj administraciji, izbegnut je period tranzicije vlasti u jeku dva rata. A tu je i bivša senatorka, a sada novi državni sekretar Hilari Klinton, koja dobro poznaje način rada i Kongresa i vlade.“
Predsednik Obama takođe namerava da bude angažovan na spoljnopolitičkom planu, kaže Korb.
„Predsednik Obama želi da bude okružen ljudima koji se ne ustručavaju da iznesu svoje mišljenje. On veruje da će na osnovu izraženih mišljenja i sopstvenog znanja moći da donosi ispravne odluke, koje će njegov tim, kako smatra, umeti da sprovodi.“
Korb ističe da pomenuta trojka deli stanovište predsednika Obame da Amerika ne bi trebalo da diktira, već da sarađuje sa ostalim svetom.
„Za vreme Bušove administracije važio je princip: radićemo unilateralno kad god možemo, a multilateralno samo ako moramo. Mislim da se ljudi koje je predsednik Obama imenovao zalažu za obrnuto: multilateralizam kad god je to moguće, unilateralizam samo u slučaju zaštite vitalnih američkih interesa, kada ostali svet ne želi da se uključi.“
Nova američka administracija najpre želi da ojača transatlantsko partnerstvo i očekuje od saveznika veću pomoć u rešavanju pitanja Avganistana, kaže Korb.
„Mislim da je najvažnije pitanje da li su saveznici spremni da udruženim snagama povratimo stabilnost u Avganistanu, koji ugrožava ceo region. U pitanju je misija NATO-a, a ne isključivo Sjedinjenih Država. Predsednik Obama planira da uputi dodatne američke snage. Bilo bi od velike pomoći kada bi i Evropljani učinili isto.“
Rusija će biti drugo po važnosti pitanje na transatlantskom dnevnom redu, ističe Korb.
„Rusija nastoji da obnovi svoje mesto u svetu i protivi se izgradnji američkog antiraketnog štita u Istočnoj Evropi i proširenju NATO-a. Međutim, nama je Rusija potrebna za rešavanje pitanja Irana, jer bez nje nije moguće zavesti svrsishodne sankcije Iranu. Sa svoje strane, Evropa se u velikoj meri oslanja na Rusiju kao izvor energije. Dakle, moraćemo da izdvojimo prioritete u odnosima sa Rusijom, kao što su Iran i kontrola nuklearnog naroužanja. Sva ostala pitanja su od sekundarnog značaja.“
Bušova administracija nepotrebno je antagonizirala Rusiju izjavama o ulasku Gruzije i Ukrajine u NATO, smatra Korb. On kaže da te dve zemlje još dugo neće biti spremne za članstvo, a slična je situacija i sa izgradnjom antiraketnog štita.
„Dilema je u tome što ne želimo da stvorimo utisak da popuštamo zbog ruskog pritiska. Mislim da diplomatski izlaz leži u nedavnoj izjavi potpredsednika Džoa Bajdena: 'Nećemo odustati od izgradnje antiraketnog štita, ali ga nećemo izgraditi sve dok ne budemo sigurni da će da funkcioniše' - što se po meni neće nikada dogoditi.“
Naš sagovornik ističe i fleksibilnost nove administracije u pogledu Irana. Obamina administracija je spremna da otvori dijalog sa Iranom, kaže Korb, ali iranski režim treba da pokaže da je pouzdani sagovornik. Po njegovim rečima Teheran je imao razloga da strepi od Sjedinjenih Država, jer je politika prethodne administracije otvoreno zastupala promenu režima. Međutim, kaže on, Iran ima razloga da bude i zahvalan Americi:
„Važno je priznati da je sa obaranjem Talibana sa vlasti u Avganistanu i Sadama Huseina u Iranu, Amerika doprinela da Iran postane krupan faktor u tom delu sveta.“