Direktor za spoljnu politiku u Nemačkoj Maršalovoj Fondaciji u SAD, Džon Glen, ističe da je izbor Baraka Obama dočekan sa oduševljenjem u mnogim delovima sveta i da je podstakao nade da će novi američki predsednik doprineti ostvarenju napretka u nizu važnih međunarodnih pitanja.
Glen ističe da je, otkako je položio zakletvu, Obama upućuje svetu poruku da je spreman da sluša, a ne da diktira, kaže Glen.
„Međutim, spremnost da se sasluša druga strana možda neće biti dovoljna. Obama će stvarno morati da pokaže novu vrstu američkog vođstva, novu diplomatiju, koja bi predočila svetu da on razume njihove brige i da Sjedinjene Države nameravaju da priđu problemima drugačije, odnosno da probleme više ne gledaju isključivo iz perspektive odbrane.“
Obamina ogromna popularnost mogla bi da ima i suprotan efekat, upozorava Glen.
„Očekivanja od Obame su neverovatna, delimično zbog teškoća sa kojima se suočava, koje su takođe bez presedana. U Iraku i Avganistanu traje rat, Iran bi uskoro mogao da stekne nuklearno oružje, Rusija nastoji da obnovi status supersile, ekonomska i finansijska kriza je najteža od Velike depresije 1930-tih. A to su samo neki od problema. Pored toga, rešenje za svako od tih pitanja nije ni lako niti se ona mogu brzo rešiti.“
Naš sagovornik ističe da će u tom poslu američkom predsedniku biti potrebni saveznici. Najlogičniji partneri su Evropljani, dodaje on. Međutim, transatlantski partneri se ne slažu uvek oko rešenja za neka od tih pitanja.
„Glavni izazov je, naravno, kako će Obama da mobiliše saveznike, na primer, po pitanju Avganistana, kada su Evropljani duboko zabrinuti zbog vojnog karaktera tamošnje misije. Mislim da takva situacija zahteva novu, takozvanu javnu diplomatiju, kojom bi Obama mogao da uveri Evropljane da Avganistan neće biti isključivo američka misija i da Amerika ne smatra da je vojno rešenje jedino moguće. On bi mogao da se pozove na konzesus među ekspertima da je potrebno sveobuhvatno rešenje, što podrazumeva i vojnu komponentu, ali i ekonomski razvoj i rekonstrukciju, za šta se zalaže evropska javnost.“
Evropljanima je za vreme Bušove administracije bilo relativno jednostavno da odbijaju američke inicijative i uskraćuju svoju pomoć, primećuje Glen. Sa Obamom u Beloj kući, evropskim zemljama će biti teže da zadrže takav negativan stav, smatra naš sagovornik.
„Znamo da je Obama, u govoru održanom prošlog leta u Berlinu, najavio da će tražiti veće učešće Evropljana. Na njemu je, međutim, da pronađe način kako da omogući napredak transatlantskih veza. Ne bi valjalo da se stvori utisak da je u Beloj kući novo lice koje sledi staru politiku, već neko ko će razvijati nove odnose sa zapadnim saveznicima.“
Glen tvrdi da bi sveopšta transatlantska saradnja tekla znatno bolje ako bi predsednik Obama pokazao da je spreman ne samo da sluša nego i da inkorporira evropsko viđenje u rešavanju glavnih međunarodnih problema, kao što je Avganistan. Evropi je u interesu da pokaže da je dorasla takvim zadacima, ističe Glen.
„Aspiracija Evropljana, a naročito Evropske unije, jeste da igra globalnu ulogu. A da bi imala takvu ulogu Evropa mora da se odluči gde u svetu je njena pomoć od presudne važnosti. U suprotnom, Evropska Unija će ostati veoma moćna regionalna politička sila, koja efikasno reguliše svoje granice sa bivšim Sovjetskim Savezom ili zemljama Mediterana. Ako namerava da preuzme globalnu ulogu, moraće da gleda na svet mnogo šire, mnogo globalnije.“
Predsednik Obama je već podvukao, dodaje Glen, da Amerika nije u mogućnosti da sama rešava globalne probleme. To otvara šansu Evropi da ostvari ambiciju ravnopravnog globalnog partnera Sjedinjenim Državama, zaključio je Džon Glen, direktor za spoljnu politiku u Nemačkoj Maršalovoj fondaciji za Sjedinjene Države.