Naučnici su otkrili tragove najstarijih životinja koji potiču od pre 635 miliona godina, odnosno od pre kraja poslednjeg ledenog doba.
Otkriveni tragovi pokazuju da su najranije višećelijske životinje bili sunđeri, koji su se pojavili 408 miliona godina pre najstarijih dinosaura, odnosno sto miliona godina ranije nego što se do sada smatralo. Tim koji je učinio otkriće predvodio je paleontolog Gordon Lav, sa Univerziteta države Kalifornije. On kaže da su 635 miliona godina stari fosili pronađeni u sedimentima na dnu mora, u južnom Omanu, i to u obliku steroida, osnovnih biohemijskih struktura iz ćelijskih membrana sunđera.
"Neke od prirodnih materija koje proizvode sunđeri imaju veoma izraženu strukturu iako su stotinama miliona godina bile zarobljene u sedimentima. U suštini kada strukturu tih molekula obradimo možemo da prepoznamo obrise skeleta, koji ukazuju na to da su ih proizveli preistorijski sunđeri,“ kaže Lav.
Profesor Lav kaže da su ovi sunđeri bili visoki svega nekoliko milimetara. On dodaje da će istraživanja sada biti usmerena na pitanje da li su promene u prirodnoj sredini, između dva velika ledena doba, dovele do procvata životinjskog sveta.
„Da li su ledena doba predstavljala neku vrstu stimulansa koji je zauvek reorganizovao ekosisteme? U stvari, mislim da je sledeće pitanje da li su se ove životinje pojavile na početku ili na kraju ledenog doba? Želeli bismo da pojavu prvih višećelijskih životinja povežemo sa boljim razumevanjem prirodnih uslova u kojima su se prvi put pojavile,“ kaže profesor Lav.
Rezultati studije profesora Gordona Lava i njegovih kolega objavljeni su u ovonedeljnom izdanju naučnog časopisa Priroda.