Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, koji je bio u Vašingtonu na molitivenom doručku, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem osvrnuo se na nagoveštaje političkog stava nove američke administracije prema Srbiji i dosadašnjoj politici Vlade Srbije prema Kosovu.
Vuk Drašković: Ništa se značajnije neće menjati u odnosu ni prema Srbiji ni prema našem regionu. Amerika je ozbiljna država i njena pozicija se neće menjati zato što smatra da sve, Srbija i ostale zemlje zapadnog Balkana, nemaju alternativu sem da idu u Evropsku uniju, i SAD su za priključenje ovih zemalja NATO paktu. U tom smislu, strateški se stav Amerike neće menjati, a drugo je sada pitanje da li se naš stav promenio. Koliko se ja sećam, negde posle petog oktobra svi smo u glas govorili “evroatlanska integracija”, a sada se odjednom pojavilo da smo protiv NATO-a, odnosno da smo mi za neutralnost. Lepo… Pojavila se nova ideja da treba da budemo domaćini sledećeg samita nesvrstanih. I još lepše… Ali to znači da mi menjamo našu poziciju. Ne možete biti u nesvrstanim, a ići u Evropu. Ne možete biti u nesvrstanim, a ići u NATO.
Glas Amerike: Šta bi Srbija mogla da učini sa svoje strane na promovisanju svojih interesa ovde u SAD?
Vuk Drašković: Srbija mislim mora da zna pre svega zna šta hoće i kuda hoće i da to reši sa sobom. Moramo da učimo i od naših suseda, od Albanca na primer. Ja sam danas na molitvenom doručku sedeo sto do stola za kojim je bila državni sekretar Hilari Klinton. Ali ona je bila u društvu za stolom premijera Albanije, Beriše. Kad sutra njen muž Bil Klinton dodje u posetu Prištini, njega će u Prištini dočekati Bil Klinton. Znači, veliki spomenik koji su Albanci podigli Klintonu, tadašnjem predsedniku SAD. Doćekaće svakog Amerikanca u Prištini i replika Statue slobode . Danšnji naš svet je i svet simbola. Tu se mi apsolutno ne snalazimo. Mi zapravo veoma često radimo ono što je najdirektnije protiv našeg interesa.
Glas Amerike: Zbog čega?
Vuk Drašković: Ne možemo stalno da pričamo, ja sam bio recimo u američkom kokusu, odnosno u ovom srpskom kokusu, iskoristio sam priliku… Medjutim, moramo jedno da shvatiomo: nema tog kokusa, nema tih lobista, koji mogu da poprave imidž Srbije u SAD ili bilo gde, ukoliko državna politika nije taj glavni lobista. Ja mislim da mi u ovom trenutku ni sami ne znamo gde smo. Naša situacija je dosta teška, sumorna. Nema nikakve dileme da smo mi Srbi istorijski i tradicionalano bili narod koji je bio državotvoran i koji je i te kako znao šta je država i koji je i te kako znao šta je nacija i umeo je da vodi politiku u interesu države i nacije. Miloševićev režim je za onih deset godina užasne politike zapravo obesmislio pojmove države i pojmove nacije. A mi smo došli 2000. godine - kao nada, govorim o nama tadašnjoj opoziciji, puni priča da ćemo doneti demokratiju, evrpske vrednosti, zapošljavanje, eliminisanje korupcije , radikalni raskid sa tajnim službama, sa Miloševićevim režimom, a ništa od svega toga, manje više, nismo ispunili i mi smo temeljno sada obesmislili značenje pojma demokratija, a samim tim i pojma nada. Mi danas živimo u vremenu kada se ceo svet trese od ekonomske krize, ali ja, evo ovde, za nekoliko dana u Vašingtonu, gledajući ljude i pričajući sa ljudim, kongresmenima, senatorima, sam uveren da će Amerika brzo izaći iz krize. Amerika je investirala u nadu, u veru, da će Amerika pobediti i ovaj izazov, i ako nemate vere u uspeh, nećete nikada ni uspeti. Nažalost u našoj Srbiji više se ne veruje ni u šta. Vlada neka depresija, nezainteresovanost, i pitanje moralne obnove društva u Srbiji je prvorazredno pitanje.
Glas Amerike: Povodom godišnjice nezavisnosti Kosova, kako biste procenili dosadašnju politiku vlade Srbije prema Kosovu?
Vuk Drašković: Ne bih ja procenjivao ničije politike. Mislim da smo opet promašili i to baš u ono doba kada sam ja bio ministar spoljnih poslova. I ne vidim da je to moja krivica. Smatram da mi vreme daje za pravo. Zagovarao sam politiku - jedna Srbija, dva sistema. Zagovarao sam politiku da napravimo da nešto što je nepremostivo - premostimo,jednim maksimalnim kompromisom koji neće povrediti ni poniziti ni Albance na Kosovu, ni srpski narod, i da naprosto kažemo suverenitet nad Kosovm pripada Albancima; oni vladaju nezavisno Kosovom, a teritorijalni itegritet, spoljne granice sa Albanijom i Makedonijom pripadaju Srbiji, po uzoru, recimo, na Kinu i Tajvan. Medjutim, naši apetiti bili su ekstremni, nerealni, kao što su i danas, kad neko kaže da mi treba da čuvamo suverenitet nad Kosovom, kao da ga imamo. Kako da čuvam nešto što sam izgubio još u junu 1999. godine. Moram voditi državnu i nacionalnu politiku, ako sam odgovoran čovek, tako da napravim jaku Srbiju, čiji je cilj da jednoga dana povrati suverenitet nad Kosovom. Da ga povrati, sad ga nemamo.