Linkovi

Volt: Amerikanci podržavaju spoljnu politiku predsednika Obame


Profesor Stiven Volt, ekspert za međunarodnu bezbednost i međunarodne odnose na Univerzitetu Harvard za Glas Amerike komentariše dosadašnje spoljnopolitičke poteze predsednika Baraka Obame i ocenjuje tim koji je predsednik sastavio da mu pomogne u rešavanju ključnih problema sa kojima se Sjedinjene Države suočavaju na svetskoj pozornici.

Barak Obama je pragmatičan i nema neku krutu viziju američke spoljne politike, kaže Stiven Volt.

"Takođe sam uveren da će Obama lično, bar u prvih godinu – dve, biti mnogo zauzetiji ekonomskim oporavkom zemlje, nego međunarodnim prilikama. Zbog toga je oko sebe okupio grupu veoma iskusnih i cenjenih spoljnopolitičkih eksperata, kojima može da delegira ovlašćenja".

Volt kaže da će taj tim takođe moći da ga zaštiti od kritika:

"Zadržavanjem Roberta Gejtsa iz Bušove adminstracije za sekretara za odbranu, imenovanjem marinskog generala sa četiri zvezdice, Džejmsa Džonsa za šefa Saveta za nacionalnu bezbednost i postavljanjem svog glavnog demokratskog rivala Hilari Klinton na čelo Stejt dipartmenta, Obama je u suštini opasao svoj predsednički položaj neprobojnim štitom u pogledu kritike spoljne politike Bele kuće".

Prema rečima Stivena Volta nije nikakvo iznenađenje da je jedan od prvih spoljnopolitičkih poteza predsednika Obame postavljanje Džordža Mičela na položaj specijalnog izaslanika za Bliski Istok.

"Tokom predsedničke izborne kampanje, Obama je obećao da će imenovati izaslanika na početku svog mandata, odnosno neće čekati poslednju godinu u Beloj kući da bi se bavio izraelsko-palestinskim konfliktom. I zaista je izuzetno brzo postavio Mičela. Što je još interesantnije, Mičel nije osoba koja je jednostrano privržena Izraelu, kao neki raniji američki posrednici. Mičel uživa ugled vrlo odmerenog, pravednog i lucidnog pregovarača. Za razliku od drugih potencijalnih kandidata za tu funkciju, Mičel takođe može da se pohvali dosadašnjim pregovaračkim uspesima. Pomogao je u postizanju mira u Severnoj Irskoj".

U jednom od svojih prvih intervjua stranim medijima, predsednik Obama se obratio arapskom svetu putem saudijske televizije Al-Arabija.

"Intervju al-Arabiji postigao je dve stvari. Prvo, činjenica da je američki predsednik odvojio vreme za taj razgovor samo po sebi je simboličan gest i pružanje ruke. Zatim, sebe je predstavio kao osobu koja gaji prijateljska osećanja prema arapskom i muslimanskom svetu. Mada nije prenebregao činjenicu da među nama postoje razlike, Obama je očigledno arapskom svetu želeo da predoči da je njegov pristup suprotan pristupu predsednika Buša".

Među prvim odlukama predsednika Obame je nalog za zatvaranje, u što bržem roku, pritvornog centra u bazi u Zalivu Gvantanamo. Volt kaže da je taj potez povučen sa dodatnim ciljem da se ukloni najveća mrlja koju je Amerika stekla u borbi protiv terorizma.

"Način na koji je postupano prema osumnjičenim teroristima i zatvorenicima u Gvantanamu, naneo je štetu američkom ugledu, jer je pokazao nedoslednost Amerike u pridržavanju sopstvenih principa. Pritvor zatvorenika bez optužnice, na neodređeno vreme i bez pristupa sudskom postupku u potpunoj je suprotnosti sa suštinskim vrednostima Sjedinjenih Država. Dodajmo tome metode torture koje su bile korišćene i dolazimo do izuzetno visoke moralne cene koju je zemlja platila".

Sve tri odluke ukazuju na rešenost predsednika Obame da već na početku svog mandata muslimanskom, a posebno arapskom svetu, predoči da nema nikakvu nameru da njihova društva menja primenom sile, već da je otvoren za dijalog i saradnju, kaže Volt. Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Harvard dodaje da većina Amerikanaca podržava takvu politiku.
XS
SM
MD
LG