"U pogledu Kosova i Srbi i Albanci, biće oprezni i izbegavaće problematične situacije i zalaganje za maksimalistička rešenja," kaže u razgovoru za Glas Amerike nezavisni politički analitičar Džon Zavales.
Zavales: Bar krakoročno gledano, u svetlu aktuelnih problema na Bliskom istoku, posebno konflikta u Gazi i globalne ekonomske krize, Kosovo više neće biti u fokusu medjunarodne zajednice. Čak i na samom Balkanu, veća pažnja se u ovom trenutku pridaje sporu Atine i Skoplja povodom zvaničnog imena Makedonije, nego Kosovu. Obe strane na Kosovu, srpska i albanska, nastojaće prema tome da zadrže sadašnje stanje bez daljih potresa. S tačke gledišta kosovskih Albanca, oni su u osnovi ostvarili većinu svojih želja i nezavisnost Kosova je do sada priznalo više od 50 država. Kosovski Albanci će nastaviti da polažu formalno pravo na celu teritoriju Kosova, uključujući severni deo i srpske enklave, ali kratkoročno gledano ne verujem da će preduzeti ikakve provokativne korake radi širenja svog autoriteta u tim oblastima. Beograd će se sa svoje strane držati dosadašnjeg odbijanja priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i nastaviti da održava specijalne veze sa srpskom zajednicom. Dakle, i Srbi i kosovski Albanci, biće oprezni i izbegavaće problematične situacije i zalaganje za maksimalistička rešenja. Sve to nagoveštava kretanje u pravcu nekog vida mirne i neformalne podele Kosova. Približavanjem Srbije Evropskoj uniji, formalni status severnog dela Kosova i enklava, mogao bi da bude sve manje relevantan, dok će Beograd nastaviti da podržava status kvo i sadašnje odnose sa severnim delom Kosova i enklavama.
Glas Amerike: Da li očekujete da se broj zemalja koje priznaju Kosovo dramatično poveća, ili će se taj proces usporiti?
Zavales: Otkako je Kosovo prošle godine proglasilo nezavisnost, većina zemalja koje su energično podržavale njegovu nezavinost, priznala ga je u roku od mesec dana, a tokom proleća i leta taj broj se smanjio i potom znatno opao i uglavnom sveo na manje zemlje pacifičkog regiona. Jedan od glavnih faktora za to usporavanje, jeste to što je Srbija dobila pravo da slučaj proglašenja nezavisnosti Kosova razmotri Medjunarodni sud pravde. Ne očekujem da će u bližoj budućnosti veći broj zemalja da prizna nezavisnost Kosova, mada je izvestan broj članica Ogranizacije islamske konferencije spreman da to učini. Većina zemalja koje su izrazile duboku zabrinutost zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, kao što su Rusija, Kina, Španija, Grčka i druge, zadržaće dosadašnji stav zbog regionalne bezbednosti i stabilnosti, uspostavljanja presedana, itd. Ukoliko Medjunarodni sud pravde odluči da nezvisnost Kosova nije uspostavljena u skladu sa medjnarodnim pravom, zemlje koje su priznale Kosovo naći će se u škripcu, pošto teza o jedinstvenosti kosovskog slučaja više neće biti održiva. U tom momentu, interesovanje medjunarodne zajednice za Kosovo će se povećati, naravno na teorijskom planu, a na praktičnom će zavisiti od daljih odnosa Beograda i Prištine.