Rusija i Ukrajina intenziviraju diplomatska nastojanja braneći svoje pozicije u tekućem sporu o snabdevanju Evrope gasom. Ruski premijer Vladimir Putin je prilikom susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu optužio Evropsku uniju da je pristrasna i da podržava Ukrajinu. Istovremeno, ukrajinski predsednik Viktor Juščenko razgovarao je u Kijevu o problemima u snabdevanju gasom sa predstavnicima Slovačke, Poljske i Moldavije.
Medjutim, Evropska unija više nema strpljenja da čeka na razjašnjenje rusko-ukrajinskog spora zbog kojeg je znatan broj evropskih i država Zapadnog Balkana vech deseti dan bez gasa. Pred najavljeni sutrašnji sastanak lidera Rusije i Ukrajine iz Brisela se poručuje da je to poslednja prilika da dve zemlje postignu sporazum. Više detalja u izveštaju Elvira Bucala.
Evropska unija će se pokrenuti i na neki način pokušati da vrati udarac Moskvi i Kijevu, ukoliko dve zemlje tokom predstojećeg vikenda konačno ne postignu sporazum o propuštanju gasa prema Evropi. Danas su to najavili zvaničnici Evropske komisije, ne upuštajući se u detalje mogućih evropskih koraka.
Portparol EK, Johanes Lajtenberger:
"Gas mora da krene i ako se ne nadje rešenje do kraja ovog vikenda, to će biti veoma ozbiljna situacija, čija ozbiljnost prevazilazi problem sa gasom. Jasno je da ćemo, ako početkom naredne sedmice gas ne krene morachemo da, tačku po tačku, razmotrimo naše odnose sa Ukrajinom i sa Rusijom i da preispitamo da li da pod ovim okolnostima možemo da nastavilmo sa uobičajenim poslovnim vezama".
Evropski monitori su već sedam dana na terenu , ispunjavajući svoj deo sporazuma - njihov šef potvrdjuje kako gasa nema u gasovodima koji vode prema Evropskoj uniji.
Šef evropskih monitora, Filip Kornelis:
"Ono što vidimo je, nažalost, da gas ne teče gasovodima. Od kada smo ovde nije bilo nikakvog gasa u tranzitnom sistemu. Svaki dan se šalje naredba snabdevaču gasom u Gaspromu da izvrši isporuku gasa i svaki dan stiže isti odgovor - to nije moguće".
Nekoliko dana ranije je predsednik Evropske komisije poručio Kijevu i Moskvi da će se, ukoliko ne sprovedu ranije dogovoreni sporazum, suočiti sa tužbama evropskih kompanija.
Predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo:
"Činjenica je da Gasprom i Naftohaz nisu bili u stanju da ispune svoje obaveze prema evropskim potrošačima. Želim da prenesem poruku Kijevu i Moskvi da će, ako ne budu poštovali sporazum čijem je donošenju pomogla i EU, Komisija savetovati evropske kompanije da slučaj predaju sudu, te da će države članice pozvati na konkretnu akciju da se nadju alternative za snabdevanje i transport energije".
Evropa, inače, podmiruje ruskim gasom oko 25 posto svojih potreba, od čega 80 odsto dolazi, ili je dolazilo, gasovodima preko Ukrajine. Najveći deo gasa Evropi dolazi ipak iz vlastite proizvodnje - nešto više od 40 odsto, tu je još gas iz Norveške, - 16,5 posto, te Alžira - 10 odsto i Nigerije - nešto manje od 3 odsto evropskih potreba za gasom. Gas se uvozi čak i iz Libije, Omana, Trinidada, Katara i Egipta - sve zajedno nešto manje od 4 odsto evropskih potreba.
Alternativa ruskom gasu je iz današnje perspektive teško dostupna, ali je sasvim sigurno da će aktuelna kriza ubrzati evropsko
razmišljanje i akcije ka većoj štednji i efikasnosti korišćenja
energije, kao i masovnijoj upotrebi obnovljivih izvora energije, koji ne
zavise od rusko-ukrajinske ćudljivosti.