Obraćanjem na nacionalnoj televiziji u četvrtak uveče odlazeći američki predsednik Džordž Buš uputio je oproštajnu poruku naciji. Buš je iskoristio tu priliku da se osvrne kako na prošlost tako i na budućnost. Kao što je učinio u više navrata tokom poslednjih nedelja na položaju Buš je iskoristio ovu priliku da brani svoju politiku uz primesu nostalgije.
"Kada bi mi bila pružena prilika da ponovim neke poteze postupio bih drugačije, ali sam uvek delovao u najboljem interesu zemlje," rekao je Buš.
Dok do inauguracije ostaje samo nekoliko dna, predsednik Buš se osvrnuo na mirnu primopredaju vlasti nakon što Barak Obama bude položio zakletvu i postao prvi afroamerički predesednik u istoriji Sjedinjenih Država.
"Stojeći na stepenicama Kapitola, sa čovekom čija priča odražava trajno obećanje naše zemlje - to je trenutak nade i ponosa za naciju," rekao je Buš.
Predsednikovo obraćanje na televizji bilo je njegov poslednji javni nastup pre utorka, 20. januara, kada će zaželeti dobrodošlicu Baraku Obami u Beloj kuči nakon čega će obojica krenuti ka Kapitolu na inauguraciju 44. predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Bušova zaostavština
Početak predsedničkog mandata Džordža Buša zasenio je izborni spor, dok se Bušov drugi mandat završava se u momentu kada je nacija zapala u rat i ekonomske nevolje.
Gorke uspomene sa izbora 2000-te godine o čijem ishodu je presudio Vrhovni sud, imale su dubokog odjeka tokom prvih meseci Bušovog mandata. Zatim su usledili teroristički napadi 11. septembra 2001. U bolu i gnevu, nacija se na kratko ujedinila i stala iza predsednika.
„Čujem vas. Ceo svet nas čuje. A ljudi koji su srušili ove zgrade vrlo brzo će nas čuti“, poručio je Buš nakon napada.
Taj momenat je definisao Bušov mandat na položaju predsednika. Postao je čovek sa misijom: održati bezbednost u Americi.
„Na moje naredjenje, Sjedinjene Države počele su vojne napade kampove za obuku terorista Al Kaide i vojne objekte talibanskog režima u Avganistanu.“
U roku od godinu dana, bili su u toku planovi za slanje američkih trupa na drugi front. Dok je još uvek bio vrlo popularan, Džordž Buš je izneo argumentaciju za vojnu akciju u cilju obaranja iračkog lidera Sadama Huseina sa vlasti.
„Ako budemo čekali da se pretnje u potpunosti ostvare, biće suviše kasno“,kazao je Buš
Nakon decenija razgovora o strategiiji odvraćanja, preventivni rat je postao nova opcija. Uskoro zatim, američke trupe bile su na terenu u Iraku. I kako je broj žrtava rastao, predsednikova popularnost je opadala.
Eksperti za nacionalnu bezbednosti ukazuju da istorija možda neće blagonaklono gledati na ta ratna nastojanja. Entoni Kordsman je saradnik Centra za strategijske i medjunarodne studije, ovde u Vašingtonu:
„Mislim da ocena ove administracije, otvoreno govoreći, neće biti dobra. Napravila je suviše grešaka i oslonila se suviše na ideološke ciljeve“, smatra Kordsman.
Rat u Iraku je bio u punom jeku kada je uragan Katrina avgusta 2005. pogodio američku obalu Meksičkog zaliva. Vlada nije bila pripremljena da se suoči sa krizom, nakon što su popustili nasipiu koji su štitili Nju Orleans. Predsednik Buš je po prvi put osmotrio posledice stihije iz predsedničkog aviona tokom leta za Vašington, vraćajući se sa odmora na svom ranču u Teksasu. Dve nedelje nakon toga, obratio se naciji sa gradskog trga u Nju Orleansu.
„Amerikanci imaju pravo da očekuju efikasniji odgovor u vreme vanredne situacije. Kada federalna vlada ne odgovori takvoj obavezi, ja sam, kao predsednik odgovoran za taj problem i za njegovo rešenje“, rekao je američki predesnik.
Ken Volš, novinar magazina „U.S. News and World Report“ je veteran medju dopisnicima iz Bele kuće. On smatra da je reakcija javnosti na vladin neuspeh tokom udara Katrine bila poražavajuća za administraciju.
„Ljudi su smatrali da je neoprostivo ostaviti preživele zatočene na stadionu i krovovima i ne pružiti im pomoć. Mi smo navodno super sila koja treba da zna kako da reaguje u kriznim situacijama. Taj imidž je iščezao“, kaže Volš.
Pustošenje Katrine i tekuća vojna operacija u Iraku zasenili su vesti o možda najvećem dostignuću Bušove administraicje u inostranstvu.
„Ova kriza može biti obuzdana.“
Riječ je o sidi. Predsednik Buš je 2003. započeo program za borbu protiv te bolesti u Africi i na drugim kontinentima. Taj program je zaslužan za pružanje pomoći oko deset miliona ljudi. Volš kaže da je to možda Bušov najpozitivniji legat.
„Pomoć Africi za borbu protiv side i virusa HIV bila je veliki uspeh i predsedniku Bušu nije pripisana adekvatna zasluga za to.“
Tokom poslednjih dana na položaju, čovek koji se svojevremeno ponosio time što retko pokazuje emocije, postao je iznenada nostalgičan:
„ Lora i ja ćemo se 20. januaratiti kući u Teksas sa divnim sećanjima na godine provedene ovde, uz duboku zahvalnost zbog ukazane časti da služimo ovoj neverovatnoj zemlji.“
Oni će se vratiti u Teksas jednim od vojnih aviona koje su koristili tokom Bušovog predsednikovanja. Medjutim, taj avion više neće nositi ime „Air Force One“. To je ime letelice rezervisane za aktuelnog predsednika Sjedinjenih Država.