Linkovi

Ted Karpenter: Velika energetska zavisnost Evrope od Rusije


“Velika energetska zavisnost Evrope od Rusije se sada odražava ne samo na ekonomskom, već i na političkom planu,” kaže u razgovoru za Glas Amerike, potpredsednik za spoljnu politiku i pitanja odbrane u vašingtonskom institutu Kejto, Ted Karpenter.

“U kontekstu energetske krize, Rusija ima veliki uticaj na Evropu. SAD su upozoravale svoje evropske saveznike na takav razvoj dogadjaja još 1980-tih, tj. da će se orijentacijom na ruski gas stvoriti velika energetska zavisnost Evrope od Moskve, što se sada odražava ne samo na ekonomskom, već i na političkom planu. Naime, Rusija svojim ponašanjem šalje poruku da tesna saradnja Evropske unije sa SAD u pogledu takvih pitanja kao što je učlanjenje Ukrajine i Gruzije u NATO može da ima veliku cenu. Evropa je u teškoj situaciji jer je Rusija njen jedini snabdevač prirodnim gasom. Energetska kriza će intenizvirati napetosti ne samo izmedju Vašingtona i Moskve – one su ionako na visokom nivou posle rata u Gruziji, već i sa EU, i našim saveznicima i nisam siguran da je – dugoročno gledano – to mudra ruska strategija.”

Na pitanje kakvu politiku bi administracija novoizabranog predsednika Baraka Obame mogla da usvoji u cilju unapredjenja odnosa sa Rusijom, Karpenter kaže da su i Moskva i Vašington povlačili nepoželjne poteze u medjusobnim odnosima.

“SAD i NATO su pokazali slabo razumevanje za interese Rusije, ne samo u pogledu Ukrajine i Gruzije, već, i ranije, u pogledu baltičkih republika, a zatim po pitanju Kosova, uključujući mimoilaženje ruskog veta u Savetu bezbednosti da bi se osigurala nezavisnost Kosova. S druge strane, Rusija se takodje ponašala na provokativan način, zajedničkim vojnim manevrima sa Venecuelom, zatim nagoveštajem mogućnosti uspostavljanja vojne baze na Kubi, što provocira Vašington. Mislim da bi Obama mogao da preispita celu situaciju i zacrta novi pravac politike.”

Komentarišući pokušaje predsednika Srbije, Borisa Tadića, da održi dobre odnose i sa Zapadom i sa Rusijom, Ted Karpenter kaže da ga to podseća na žonglera koji pokšava da održi balans dok vetar duva.

“To je veoma težak zadatak. Tadić sa punim pravom nastoji da sačuva dobre odnose sa Zapadom, Vašingtonom i EU, kao i sa Moskvom, ali će to biti sve teže. EU će vrštiti pritisak da Srbija saradjuje sa politikom unije prema Rusiji. To će staviti Beograd u raskorak sa Rusijom, sa kojom nastoji da izgradi tešnje ekonomske, pa i političke veze.”

Potpredsednik instituta Kejto, Ted Karpenter, kaže da će spoljnopolitički prioriteti Obamine administracije biti - ekonomska kriza i važna spoljnopolitička pitanja, kao što su ratovi u Avganistanu i Iraku.

“To znači da će potpredsednik Džo Bajden i državna sekretarka Hilari Klinton imati veći uticaj u odredjivanju spoljne politike prema Balkanu nego što bi inače bio slučaj. Obama verovatno neće lično intervenisati po tim pitanjima jednostavno stoga što ona nisu prioritetna i, drugo, novoizobrani predsednik tokom predsedničke kampanje nije posebno ukazao da se ne slaže sa dosadašnjom politikom predsednika Buša i Klintona prema Balkanu,” zaključio je Karpenter.





XS
SM
MD
LG