Linkovi

Lastik: Sukob Izraela i Hamasa mogao bi da dovede do kobne destabilizacije regiona


Ajen Lastik, stručnjak za Bliski istok na Univerzitetu Pensilvenije u Filadelfiji smatra da bi sadašnji sukob Izraela i Hamasa, mogao da dovede do kobne destabilizicije regiona.

Po rečima profesora Lastika, koren sadašnje krize u Pojasu Gaze leži u odluci bivšeg izraelskog premijera Arijela Šarona da unilateralno, odnosno bez sporazuma sa palestinskom stranom, povuče izraelske snage iz Pojasa Gaze. Izraelska levica, koja nije želela povlačenje iz Gaze bez sporazuma sa Palestincima, međutim, podržala je korak iz uverenja da će njime biti uspostavljen presedan za uklanjanje jevrejskih naselja sa palestinskih teritorija, kaže Lastik:
„Iako sam lično podržao Šaronovu odluku, takođe sam upozoravao da će se Izrael vratiti u Gazu, jer se to dogodilo i u prethodnim slučajevima izraelskog povlačenja bez sporazuma sa drugom stranom. To se više puta dogodilo na Sinaju i u Libanu, ali se nije dogodilo, na primer, posle potpisivanja mirovnog dogovora sa Egiptom, 1979.“

Mada američki zvaničnici okrivljuju Hamas za prekid primirja čiji je rok istekao u decembru, Lastik tvrdi da je izraelska strana postavljala tri uslova za nastavak primirja, koja su bila neprihvatljiva za Hamas.

„Izrael je zahtevao pravo da nastavi likvidaciju Hamasovih ekstremista na Zapadnoj obali i u Gazi, opsadu pojasa Gaze, kao i da Hamas prekine sve raketne napade na teritoriju Izraela. Očigledno je da nije bilo realno da Hamas prihvati takve uslove. Međutim, propali mirovni pregovori, pre svega su odraz dubokog jaza koji je proteklih godina nastao između Izraelaca i njihovih arapskih suseda. Dok saudijska, jordanska, egipatska, pa čak sirijska vlada govore o mirovnoj inicijativi i uspostavljanju palestinske države, sve veći broj arapskog sveta, ali i Izraelaca, ne veruju da je sporazum moguć. Sve veći broj Izraelaca više ne želi da živi na Bliskom Istoku, jer ga smatraju 'divljim' i veruju da se mogu pridružiti zapadnom svetu tako što će se odvojiti zidom.“

Stav velikog dela bliskoistočnog muslimanskog stanovništva prema izraelsko-arapskom problemu, vraćen je na poziciju iz 1948, kaže Lastik i dodaje da arapsko stanovništvo sve češće postavlja isto pitanje kao i Hamas, i koje se čuje u Iranu, a to je:

„Zašto moramo zauvek da živimo sa jevrejskom državom koja nije sused sa kojim se može živeti i koju nazivaju 'surovom, krvoločnom i ekspanzionističkom’, i koja to svakog dana svojim ponašanjem potvrđuje. Dakle, Hamas slično iranskom predsedniku Ahmadinidžadu, ne govori o oružanom porazu Izraela, nego o nekoj vrsti dugoročnog 'hladnog rata' u kojem će ekonomski, kulturno i ideološki nadvladati Izrael.“

Do preokreta u situaciji bi jedino moglo da dođe pomoću snažne i kredibilne inicijative nove američke administracije, kaže Lastik. Međutim, u poređenju sa enormnim ekonomskim i finansijskim teškoćama kao i bremenom nedovršenih ratova koje Sjedinjene Države vode u Iraku i Avganistanu, izraelsko-palestinski sukob bi lako mogao da bude pitanje od drugorazrednog značaja za predsednika Obamu i njegovu administraciju, zaključuje profesor Univerziteta Pensilvanije, Ajen Lastik.

XS
SM
MD
LG