Jedan od najkrupnijih spoljnopolitičkih izazova, sa kojima će biti suočena nova američka administracija, biće Irak. O toj situaciji za "Glas Amerike" govore trojica bivših visokih američkih funkcionera.
Mnogi analitičari kažu da će
pitanje kako se brzo povući iz Iraka biti jedno od ključnih sa kojima
će novoizabrani američki predsednik morati da se uhvati u koštac. Prema
sporazumu koji su nedavno potpisali Sjedinjene Države i Irak, sve
američke borbene jedinice moraju da se povuku do decembra 2011. godine.
Ali tokom predsedničke kampanje Barak Obama je obećao da će povući
trupe iz Iraka u roku od 16 meseci, to jest pre isteka maja 2010.
Bivši državni sekretar, a pre toga američki ambasador u bivšoj Jugoslaviji, Lorens Iglberger, kaže da je Obamin rok prekratak.
„Mislim
da je rok od 16 meseci katastrofalno pogrešan, u smislu da bi
opozicija, teroristi i drugi, mogli jednostavno da sačekaju da prođe to
vreme, a zatim da se razulare kada mi odemo. Drugim rečima, ako izađemo
iz Iraka posle samo 16 meseci, bez obzira na uspeh ili neuspeh, svaki
vojnik koji bi poginuo tokom tih 16 meseci bio bi uzaludna žrtva“, kaže
Iglberger.
Međutim, bivši sekretar za odbranu, Džejms Slesindžer, vidi u Obaminim izjavama izvestan prostor za manevrisanje.
„Obama
je rekao da će slušati svoje generale na terenu, kao i to da želi da se
vojnici bezbedno povuku. To mu ostavlja dovoljan prostor za
manevrisanje u smislu rokova. Verujem da on zaista želi da se oni
povuku kroz 16 meseci, ali da će se prilagođavati situaciji. Ako bude
izgledalo da će se ona pogoršati zbog preranog povlačenja, mislim da će
pokazati fleksibilnost“, smatra Slesindžer.
Bivši savetnik za
nacionalnu bezbednost, penzionisani general vazduhoplovstva Brent
Skoukroft, smatra da postoji mogućnost kompromisa između Obaminog
predloga i američko-iračkog sporazuma.
"Mislim da je to moguće, jer
je činjenica da i sporazum sa Irakom i Obamini najnoviji komentari na
tu temu – da će se savetovati sa komandantima i razmotriti situaciju –
pokazuju da ima prostora za prilagođavanje. Moje je gledište da nije
dobro povezivati političke odluke sa kalendarom već da one moraju da
budu povezane sa situacijom na terenu. Vojni komandanti već su preneli
Obami svoje najnovije procene za povlačenje pa mislim da neće biti
teško pronaći neki kompromis između dva predloga“, ističe Skoukroft.
Sva
tri bivša funkcionera slažu se da se bezbednosna situacija u Iraku
dramatično poboljšala, uglavnom zbog toga što su Sjedinjene Države
posle januara 2007. poslale pojačanje od 30 hiljada vojnika. Ali oni se
takođe slažu da je politička situacija osetljiva. Bivši savetnik za
nacionalnu bezbednost, Brent Skoukroft zaključuje:
„Vojna situacija se
prilično dobro razvija, ali politička situacija je veoma nesigurna.
Između sunita, šiita i Kurda još vladaju duboka mržnja i nepoverenje.
Šiiti imaju čak i unutrašnje teškoće. Svi pokušavaju da reše neke od
nesuglasica, a regionalni i lokalni izbori, zakazani za ovu godinu,
mogli bi to da poboljšaju – ili da pogoršaju“.
Stručnjaci kažu da će Barak Obama, kada bude 20. januara položio zakletvu, naslediti krupne domaće i strane političke izazove, koji će se međusobno nadmetati za prednost. Mnogi analitičari veruju da će politička i vojna situacija u Iraku biti blizu ili na samom vrhu njegove liste prioriteta.