Linkovi

Direktor odeljenja za energetske izvore u firmi Deloit i Tuš se osvrnuo na prošlogodišnju energetsku krizu


Direktor odelenja za energetske izvore u firmi “Delojt i Tuš”, Branko Terzić, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem osvrnuo se na pošlogodišnju energetsku i ekonomsku krizu i posledice oscilacije cena nafte.

Kao prvo, ustanovili smo na osnovu prošlogodišnjeg iskustva da su velike svetske ekonomije daleko kompleksnije i da su zemlje ekonomski daleko više povezane nego što se smatralo. Drugo, sada je jasno da dosadašnji ekonomski i finansijski modeli u SAD i drugde nisu pratili ili uzimali u obzir razvoj novih i složenih finasijskih instrumenata i ekonomska previranja. Sada živimo sa rezltatima tih grešaka. I treće, postalo je jasno da država ipak ima svoju ulogu, odnosno da državne institucije imaju svoju funkciju u ekonomskom i finansijskom sektoru, i da moraju da imaju dobre i kooridinisane odnose sa privatnim sektorom.

Cene nafte su prošle godine skočile na 147 dolara po barelu, a pred kraj godine opale na svega 40 dolara. Šta nam to govori o energetici i ceni nafte?

Na osnovu oscilirajućih cena nafte, shvatili smo dve stvari: prvo, da na tu cenu, kratkoročno gledano, pored potražnje i potrošnje utiču i faktori kao što su promenjivost vrednosti dolara, spekulativne delatnosti na naftnim tržištima, politički rizici u zemljama proizvodjačima, itd.. I drugo, sve to svakodnevno koriguje cenu nafte, pa smo stoga ranije dostigli visoku cenu od 147 dolara, a danas nisku od 39 dolara po barelu. Dugoročno gledano, na cenu nafte će i dalje najviše uticati ponuda i potražnja. Sada se cena nafte kreće od 30 do 40 dolara po barelu za postojeći investicioni period, a za novi, ta cena će se kretati od 70 do 80 dolara po barelu. Mislim da će tokom ove godine cena nafte oscilirati na nižoj skali, pošto je potražnja drastično smanjena, kao rezultat sadašnje recesije. Fabrike se zatvaraju, biznisi bankrotiraju širom sveta, ekonomije azijskih zemalja usporavaju rast i potražnja je stvarno niska. Pitanje je koliko će globalna ekonomija ostati u recesiji. Ali, kada ekonomija počne da dobija na zamahu i kada se ekonomska situacija poboljša, zajedno sa očekivanim prilivom svetske populacije od oko miljardu ljudi u narednih 10 godina, potražnja će ponovo porasti, a samim tim i njena cena.

Šta očekujte ove godine u globalnom energetskom sektoru?

Kraktoročno gledano, očekujemo konitnuiranu ali blagu oscilaciju cene nafte i neizvesnost, ali drugoročno gledano, cene energenata će nastaviti da rastu. Zemlje kao što je Srbija, koja u potpunosti zavisi od uvoza energije, imaće, kraktoročno gledano, koristi od niske cene nafte, i trošiće daleko manje za kupovinu energenata. Istovremeno, ova recesiona faza i jeftinija nafta biće dobra prilika za Beograd da nastavi sa konzervacijom energije i ulaganjem u alternativne energetske izvore. Ovo nije vreme da se prekine takvo, veoma korisno investiranje, da bi društvo kao celina sada ali i kasnije postalo efikasniji korisnik energije i razvilo sve vidove lokalnih energetskih izvora, kao što su hidroenergija, solarna energija, biogoriva, energija vetra i drugo. Opasnost od niskih cena nafte je u tome što bi investicije u alternativne energetske izvore mogle da budu obustavljene ili odložene, što bi bila velika greška, jer bi se Srbija kao zemlja koja uvozi energiju, kroz nekoliko godina ponovo našla u nezavidnoj situaciji sa visokim cenama energenata, što bi bio veliki teret za celokupnu privredu zemlje. Dakle, ključ leži u kontinuiranom investiranju u povećanje efikasnosti korišćenja energije.

XS
SM
MD
LG