Linkovi

Daniel Livi: Konflikt izmedju Izraela i Hamasa mogao bi da dovede do opasne radikalizacije Bliskog Istoka


Po rečima Danijela Livija, direktora Bliskoistočne inicijative u istraživačkom centru „Novi američki temelji“, konflikt između Izraela i Hamasa, u Pojasu Gaze, mogao bi da dovede do opasne radikalizacije Palestinaca i šireg bliskoistočnog regiona. Danijel Livi bio je jedan od glavnih autora detaljnog izraelsko-palestinskog mirovnog sporazuma, predloženog i usvojenog na razgovorima nezvaničnih predstavnika dve strane u Ženevi, 2003.

Najnoviju eskalaciju nasilja u pojasu Gaze treba pre svega posmatrati u širem kontekstu izraelsko-palestinskog konflikta koji traje već više od šest decenije, kaže Danijel Livi. Okončanje okupacije i uspostavljanje nezavisne palestinske države i dalje predstavlja glavno nerešeno pitanje tog dugotrajnog sukoba, kaže on:

„Istina, Izrael se povukao iz pojasa Gaze, međutim to područje predstavlja svega sedam odsto teritorije koja bi sačinjavala palestinsku državu u granicama iz 1967. godine. To je ta šira slika, koju ne smemo ispustiti iz vida.“

Livi ističe da je izraelsko povlačenje iz Gaze stvorilo nekoliko ozbiljnih problema.

„Posle povlačenja stvorena je situacija u kojoj je Izrael s pravom strepeo od raketnih napada iz Gaze. S druge strane, Gaza je trpela tešku izraelsku blokadu i takođe bila izložena napadima od strane Izraela. Posle dugotrajnih pregovora, u junu ove godine postignuto je primirje između Hamasa i Izraela. Primirje nije bilo savršeno, međutim sve do sadašnjeg nasilja nije stradao ni jedan Izraelac. No, Izrael je sve više brinuo zbog toga što su Palestinci nagomilavali rakete i povremeno ih ispaljivali na južni Izrael, dok su žitelji Gaze bili sve nezadovoljniji zbog blokade pod kojom žive. Kako se bližio kraj roka primirja stvari su krenule nizbrdo.“

I drugi faktori su uticali na izbijanje nasilja, dodaje Livi.

„U Izraelu se pripremaju izbori. Izraelska strana želi da obnovi svoj vojni imidž narušen posle rata u Libanu. S druge strane, i dalje traje politička borba između predsednika Fataha, Mahmuda Abasa, koja kontroliše Zapadnu obalu i Hamasa, koji vlada pojasom Gaze.“

Po oceni Dejvida Livija, izraelska i međunarodna finansijska i politička izolacija Hamasa, koji je porazio pokret Fatah na izborima 2006, nije dovela do pada Hamasove vlade, već preti da radikalizuje Palestince koji žive u pojasu Gaze.

„Jedino što se postiglo je radikalizacija Hamasa. Oslabljeno je krilo Hamasa koje je uspelo da ubedi suparnike da umesto nasilja probaju učešće u političkom procesu. Pri tom, alternativa Hamasu nisu miroljubivi, pro-zapadni sekularisti već mnogo radikalniji salafisti, koji najviše liče na pripadnike al Kaide. Već smo videli posledice anarhije i ogorčenosti na drugim mestima, kao što su Irak i Somalija. Čemu stvarati tako nešto u pojasu Gaze?“

Mada sunitski Hamas prima pomoć od šiitskog Irana, taj pokret ne treba izjednačavati sa pro-iranskim šiitskim milicijama u Iraku ili Libanu, kaže Livi. On takođe predviđa da će neke arapske zemlje uskoro pokušati da stupe u kontakt sa Hamasom.

„Verujem da će u nekoliko sledećih nedelja međunarodna zajednica dati 'zeleno' svetlo zemljama kao što su Turska i Katar da obnove razgovore sa Hamasom. Smatram da nije bilo mudro dosadašnje sputavanje takvih poteza. Mislim da je trebalo dozvoliti pojedinim arapskim zemljama da pruže ekonomsku i finansijsku pomoć Hamasu, kako bi njegova vlada mogla da pokaže li je u stanju ili ne da na miroljubiv način upravlja pojasom Gaze. Treba podsetiti da tamo gde Amerika nije želela da preuzme vođstvo, njenu su ulogu preuzele druge zemlje u regionu. Turska se pokazuje kao uspešni posrednik u pregovorima između Izraela i Sirije. Katar je odigrao sličnu ulogu posle rata u Libanu.“

Na pitanje da li očekuje od administracije predsednika Baraka Obame da sledi politiku Bušove administracije prema izraelsko-palestinskom konfliktu, naš sagovornik odgovara:

„Obamina administracija mora da razmisli o politici koju želi da sprovodi, ondosno o tome kako najbolje da nastavi dosadašnju politiku nepokolebljive američke podrške Izraelu i predanosti čvrstim vezama sa Izraelom, ali istovremeno da pokaže razumevanje za stvar Palestinaca i uspostavi odnos poštovanje prava i dostojanstva palestinskog naroda“.

Ukoliko nova američka vlada ne bude pronašla tu iznijansiranu diplomatsku ravnotežu, zaključuje Livi, vrlo brzo bi mogla da se nađe u neprijatnoj situaciji u kojoj se našla administracija predsednika Buša.

XS
SM
MD
LG