Manje od mesec dana pre inauguracije, novoizabrani američki predsednik Barak Obama ispunio je obećanje da će brzo imenovati najvažnije članove svoje administracije. Ekološki aktivisti su uglavnom zadovoljni ličnostima koje je izabrao, a imaju i neke savete za funkcionere koji će sprovoditi u delo Obamin plan za zaštitu prirode i prelaz na obnovljive izvore energije.
Na konferenciji za štampu na kojoj je objavio imena
svog ekološkog i energetskog tima, Obama je ponovio poruku koju je
iznosio tokom predizborne kampanje, da će njegova administracija raditi
na suzbijanju klimatskih promena i razvijanju novih izvora energije.
„To će biti jedan od vodećih prioriteta moje administracije i test koji će definisati naše doba. Ne možemo sebi da dozvolimo da se uljuljkujemo, niti da prihvatamo nova prekršena obećanja. Ekonomiju na osnovu nove energije nećemo stvoriti preko noći, niti ćemo preko noći zaštititi prirodnu sredinu. Ali taj posao možemo da počnemo odmah, ako budemo mislili i delovali na nov način“, rekao je Obama.
Ekoaktivisti imaju
svoja gledišta o tome kako da se to postigne. Krajem prošlog meseca, 29
ekoloških organizacija podnelo je Obaminom tranzicionom timu plan za
zaštitu prirode i obnovu ekonomije. Predsednik Nacionalne federacije za
divlji svet, Leri Švajger, kaže da su ta dva cilja ključna za rešavanje
nacionalnih problema.
„Verujem da bismo odmah morali da se iskopamo iz finansijskih teškoća uz pomoć zelene lopate, odnosno ulaganjem u smanjenje oslobađanja štetnih gasova i ulaganjem u bolje uklapanje u prirodni svet, kako bismo smanjili klimatske promene“, kaže Švajger.
Kako
se očekuje, Kongres će ubrzo po ustoličenju Obamine administracije
usvojiti plan za stimulaciju privrede. Predsednik Instituta za svetske
resurse, Džonatan Laš, kaže da će ciljevi ka kojima će biti usmeren taj
novac pokazati koliko su zakonodavci predani ekološkim promenama.
„Ključno
pitanje sa ekološke tačke gledišta biće: koliko će od toga biti uloženo
u tradicionalne javne radove, a koliko u izgradnju ekonomije
budućnosti, koja će manje trošiti ugljenike i biti energetski znatno
efikasnija“, kaže Laš.
Tokom kampanje, Barak Obama je obećavao smanjenje oslobađanja ugljendioksida primenom sistema u kome bi velikim proizvođačima tog gasa bila nametnuta ograničenja. One firme koje uspeju da smanje oslobađanje tog gasa više nego što je neophodno, moći će da prodaju razliku onim preduzećima koja su premašila maksimum.
Jedan od pristalica tog sistema je Obamin kandidat za sekretara za energetiku, fizičar i nobelovac, Stiven Ču.
„Ono što svet bude činio tokom naredne decenije trajaće vekovima. Veoma je važno da to počnemo bez odlaganja“, rekao je Ču.
Zakon
o klimatskim promenama biće visoko na dnevnom redu Kongresa, ali
Džonatan Laš podvlači da će novi Kongres naslediti jednu veliku brigu –
Kinu.
„Ako američkoj industriji nametnemo ograničenja na oslobađanje
ugljendioksida, a to istovremeno ne učini Kina, još više naših radnih
mesta preliće se u tu zemlju, što u ovo vreme finansijske krize ne
možemo sebi da dozvolimo“, kaže Džonatan Laš.
Iz tog razloga, Bušova administracija nije potpisala protokol iz Kjota, tvrdeći da bi sporazum o suzbijanju globalnih klimatskih promena naškodio američkoj privredi, dok bi privrede u usponu, kao što su Kina i Indija, bile oslobođene te obaveze. Ove godine godine Kina je preuzela primat Sjedinjenim Državama kao najveći zagađivač na planeti. Na te dve zemlje otpada više od 40 odsto ukupne količine oslobođenog ugljendioksida.
U novoj američkoj
administraciji politiku u oblasti energetike i klimatskih promena
vodiće Kerol Brauner, bivša direktorka Agencije za zaštitu prirode u
administraciji predsednika Klintona.
„U stanju smo da otvaramo nova
radna mesta, smanjumo oslobađanje štetnih gasova, smanjimo zavisnost od
uvozne nafte i obnovimo rukovodeću ulogu Amerike u oblikovanju ekološki
čiste svetske privrede. Ali da bismo uspeli moraćemo da delujemo
zajedno, da prebrodimo stranačke nesuglasice. Moraćemo da u to
uključimo i privatni i javni sektor, kao i naše partnere svuda u
svetu“, rekla je Kerol Brauner.
Predsednik Instituta za svetske
resurse, Džonatan Laš, kaže kako očekuje da će iduće godine neki visoki
funkcioner američke administracije posetiti Kinu. Ishod tih razgovora,
kaže on, mogao bi da predstavlja temelj nekog novog globalnog
klimatskog sporazuma, kada protokol iz Kjota bude istekao 2012. godine.