Linkovi

Kako je posle pada SSSR-a došlo do obnove Ruske pravoslavne crkve?


Povodom nedavne smrti patrijarha ruske pravoslavne crkve Alekseja drugog, za Glas Amerike govore dvoje stranih dopisnika iz Vašingtonu, koji objašnjavaju veliku obnovu pravoslavne crkve u Rusiji, posle pada Sovjetskog Saveza.

Patrijarh Aleksej II bio je duhovni vođa Ruske pravoslavne crkve punih 18 godina. Jedan od njegovih najvećih uspeha bio je sporazum koji je 2007. potpisao sa mitropolitom Laurusom, liderom Ruske pravoslavne crkve u dijaspori. Tim sporazumom okončan je 80-godišnji rascep crkve. Ruska novinarka, Maša Lipman, koja sarađuje sa Karnegijevim centrom u Moskvi, podseća da je patrijarh Aleksej došao na čelo crkve 1990, kada su sovjetske vlasti počele da ukidaju verske restrikcije.

"Posle Boljševičke revolucije pravoslavna crkva je proglašena neprijateljem koga treba uništiti i veliki broj sveštenika je likvidiran. Za vreme Hruščova crkva je bila potpuno marginalizovana i primorana da sarađuje sa službom bezbednosti potkazujući i sveštenike i vernike. Posle pada komunizma nastupio je period obnove Ruske pravoslavne crkve, kada joj je vraćena i imovina oduzeta u vreme komunizma. Crkva je po mnogo čemu povratila status koji je uživala tokom istorije. Iako je ostala podređena državi, njihovi odnosi počeli da se razvijaju u obostranom interesu. Crkva je druga najpoštovanija institucija u Rusiji, odmah posle predsednika", kaže ona.

Šef vašingtonskog dopisništva lista Frankfurter algemajne cajtung, Matijas Rib, kaže da je pravo čudo kako je Ruska pravoslavna crkva uspela da preživi sa patrijarhom Aleksejem na čelu.

"Znate, uvek su kružile glasine da je Aleksej tesno sarađivao sa sovjetskim vođstvom i možda bio blizak KGB-u. U postsovjetskom periodu često se viđao sa Putinom i Medvedevom. Moglo bi se reći da su odnosi bili više nego prijateljski. Nije slučajno da je Putin voleo da se druži sa patrijarhom Aleksejem. Sadašnja ruska himna je ista kao ona iz vremena Sovjetskog Saveza, ali su reči promenjene. Poslednji ruski car i njegova porodica, čije ubistvo je naredio Lenjin, proglašeni su za svece. Tradicije carističke Rusije i Sovjetskog Saveza spojene su kako bi se stvorio novi nacionalni ponos, što je pomoglo Putinu da postane predsednik, da bude ponovo izabran i na kraju da vlada čak i pod predsednikom Medvedevom. Mislim da su ti odnosi bliski i da će biti sve jači", kaže Rib.

Za vršioca dužnosti patrijarha sada je postavljen mitropolit Kiril, šef uticajnog odeljenja za spoljne poslove u patrijaršiji. On je bio vodeći portparol crkve u Rusiji i u dijaspori. Novinarka Maša Lipman kaže da se mitropolit Kiril često pojavljuje u televizijskim programima i da ga mnogi smatraju reformatorom.

"Ruska pravoslavna crkva ima problem sa svojim sveštenicima, jer većina njih ima snažna anti-zapadna i antisemitska gledišta i zastupa konzervativne društvene norme. Patrijarh Kiril smatra svojom dužnošću da te mračne, retrogradne snage, drži pod kontrolom", ističe Lipman, koja međutim sumnja da će novi patrijarh uspeti da unapredi odnose sa zapadnim crkvama, posebno Rimokatoličkom crkvom, sa kojom su veze veoma hladne.

Za razliku od zapadnih crkvi, kaže Maša Lipman, Ruska pravoslavna crkva se više poštuje kao jedan od stubova države, nego kao moralni autoritet. Ogromna većina Rusa se izjašnjava kao pravoslavni hrišćani, ali za njih je to uglavnom način da se nacionalno identifikuju. Mnogo manji broj njih redovno posećuje crkvu i uglavnom joj se obraćaju tek kada su u nevolji ili kada im neko od članova porodice umre.

XS
SM
MD
LG