Čelnici američke automobilske industrije tvrde da im je hitno potrebna finansijska pomoć da njihove kompanije ne bi bankrotirale. Na dvodnevnim pretresima u američkom Kongresu oni su zatražili dodatni zajam od 25 milijardi dolara. Medjutim mnogi zakonodavci smatraju da su proizvodjači automobila sami krivi za svoje probleme i da im ni dodatna pomoć ne bi garantovala opstanak na duži rok.
Čelnici tri američke autokompanije pokušali su na pretresu u Senatu, u utorak, da ubede zakonodavce da je globalna finansijska kriza dodatno uvećala njihove teškoće. Medjutim, predsednik senatskog odbora za bankarstvo, Kristofer Dod, rekao im je da je trebalo da predvide ovu situaciju pošto se njihove kompanije već godinama suočavaju sa teškoćama. Dod je ukazao da se proizvodjači automobila nisu prilagodili promenama i da sada svi treba da plate cenu za to.
“Oni su ne samo izlazili u susret, već su i stvarali dodatnu potražnju za neefikasnim vozilima dok je benzin poskupljivao. Podsmevali su se hibridnim vozilima, tvrdeći da za njih ne postoji ekonomski rezon. Odbacivali su upozorenja o globalnom zagrevanju i ulozi njhovih proizvoda u tom procesu i ignorisali želje Amerikanaca da se nešto preduzme da bi se taj trend zaustavio.”
Kongresne demokrate žele da iskoriste deo nedavno odobrenog paketa za spasavanje finansijskog sektora za pomoć proizvodjačima automobila. Republikanci i Bušova administracija se, medjutim, protive toj ideji, tvrdeći da bi autokompanije trebalo da budu zadovoljne zajmom od 25 milijardi dolara koji im je odobrio sekretariijat za energetiku, kako bi se preorijentisale na proizvodnju ekonomičnijih vozila. Čelnici autoindustrije kažu da će, ako jedna od njihovih kompanija bankrotira, to pogoditi i ostale, kao i čitavu amneričku ekonomiju. Izvršni direktor Dženeral Motorsa, Ričard Vagoner, smatra da bi krah autoindustrije imao katastrofalne posledice i da bi doveo do ukidanja više miliona radnih mesta.
“Ne slažem se sa onima koji tvrde da nismo učinili dovoljno da usmerimo Dženeral Motors ka uspehu. Ono što nas ugrožava sada nisu naši proizvodi, naš poslovni plan, trud naših radnika ili naša dugoročna strategija, već globalna finansijska kriza.”
Medjutim, republikanski kritičari kažu da finansijska kriza nije jedini razlog zbog kojeg su autokompanije u nevoljama. Oni ukazuju da je proizvodnja neefikasna i da su troškovi radne snage mnogo veći nego kod stranih autokompanija. Izvršni direktor Forda, Alan Mulali, istakao je da se njegova kompanija reorganizovala kako bi ostvarila veću zaradu.
“Smanjili smo proizvodnju, smanjili smo broj zaposlenih, ukinuli smo sve povišice i bonuse za sledeću godinu. To smo uradili da bismo zaštitili jezgro naše kompanije i nova vozila koja će nam osigurati budućnost.”
Prodaja Krajslerovih vozila opala je za 25 odsto u prvih devet meseci ove godine, što je najgori pokazatelj medju američkim autokompanijama. Izvršni direktor Krajslera, Robert Nardeli, upozorio je da bez federalne pomoći njegova kompanija neće imati dovoljno novca da bi ostala u biznisu.
“Nismo uvereni da bismo uspeli da preživimo stečajni postupak. Zbog toga zajednički tražimo 25 milijardi dolara radnog kapitala kako bismo preživeli ovu krizu.”
Ipak, izgleda da plan o dodatnoj pomoći autoindustriji nema dovoljnu podršku na Kapitol hilu. Toj ideji u utorak se usprotivio i sekretar za finansije, Henri Polson.