Linkovi

Stiven Sejbo: Evropljani ne žele konfrontaciju Vašingtona i Moskve


Jedan od prioriteta administracije Baraka Obame biće uspostavljanje konstruktivnih odnosa sa Rusijom, smatra Stiven Sejbo, direktor Transatlantske akademije pri Nemačkom Maršalovom fondu za Sjedinjene Države.

Evropski partneri su već dali na znanje novoizabarnom američkom predsedniku da očekuju unapređenja odnosa između Moskve i Vašingtona, ističe Sejbo, koji se ovih dana vratio s puta tokom kojeg je posetio nekoliko evropskih zemalja, uključujući i Nemačku.

"Evropljani, koji vrše pripreme za obnovu pregovora o saradnji sa Rusima, traže od Amerike da pristane na kompromis u pogledu odnosa Istoka i Zapada. Oni očito ne žele od Vašingtona bilo kakvu politiku konfrontacije sa Moskvom. Ukoliko Obamina administracija želi da održi bliske odnose sa Evropom, moraće da ponudi strategiju koja je usmerena ka ostvarenju dobrih radnih odnosa sa Rusijom", kaže Sejbo.

Istovremeno, Sejbo naziva neproduktivnim nedavne komentare ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, da će na nameru Bušove administracije da rasporedi američki antiraketni sistem u Istočnoj Evropi, odgovoriti stacioniranjem ruskih raketa u Kalinjingradu.

"Ta izjava je bila neozbiljna. Samo je otežala položaj Obame, koji pokušava da izgradi pozitivniju politiku prema Rusiji. To me podseća na kubansku raketnu krizu kada je predsednik Džon Kenedi primio dva pisma od sovjetskog lidera Hruščova. Jedno je bilo pomirljivo, a drugo preteće. Kenedi je ignorisao prvo i reagovao na drugo. Mislim da će Obama postupiti slično. On je već rekao da će prvo sačekati da vidi da li antiraketni štit uopšte može da se razvije i tek tada odlučiti da li ga treba stacionirati u Evropi".


Sejbo kaže da mnogi evropski lideri polažu nadu u Medvedeva, kojeg smatraju pragmatičnim i manje autoritarnim od Vladimira Putina.

"Međutim, mnogi na Zapadu veruju da je Putin taj koji povlači konce u Rusiji i da Medvedev služi samo kao maska. On se zalaže za veću reformu, ali to je za sada više propaganda nego praktično delovanje. Možda bi to moglo da se promeni za godinu-dve".


Nedavnu Putinovu izjavu da je svetu danas najveći neprijatelj ekonomija, Sejbo smatra za priznanje ruskog premijera da je Rusija nepovratno integrisana u globalne privredne tokove.

"Ta izjava pokazuje da ni Rusija ne može da sledi politiku konfrontacije i da su takvi stavovi prevaziđeni. Ruska privreda ima interes u plasiranju svoje nafte i zemnog gasa na Zapadna tržišta. Rusiji je takođe potrebna nova tehnologija kako bi se takmičila u svetskim razmerama. Mislim da se Putin zavarava da može da se odvoji od Zapada. Ruska ekonomija je trenutno u težem stanju od američke. Sve to ograničava domet politike koju bi Putin želeo da sledi, odnosno viziju Rusije kao svetske supersile".


Iako ne isključuje mogućnost obnavljanja konstruktivnih odnosa između Rusije i Sjedinjenih Država, Sejbo kaže da povećana autoritarnost u Kremlju predstavlja krupnu prepreku za postizanje tog cilja.

"To otežava američkim političarima da ostvaruju bližu saradnju, jer organizacije za ljudska prava, Kongres i serija drugih faktora su kritični zbog zatvaranja medija, nevladinih organizacija, nezavisnih istraživačkih centara u Rusiji. Ako pritom Moskva odluči da prekorači svaku meru i umeša se u Ukrajini ili u nekoj od baltičkih zemalja, mislim da bi to moglo da izazove ozbiljnu krizu u odnosima sa Zapadom",
zaključuje Sejbo i ipak naglašava da je novoizabrani američki predsednik Barak Obama svestan da su dobri odnosi sa Rusijom važni za ostvarenje nekih američkih vitalnih interesa u svetu, kao što su Iran, Avganistan i kontrola nuklearnog oružja.

XS
SM
MD
LG