Za vreme konflikta na Kavkazu pre nekoliko meseci, stacioniranje ruske Crnomorske flote u vodama nedaleko od Gruzije, Ukrajina je osudila kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti.
Za vreme konflikta na Kavkazu pre nekoliko meseci, stacioniranje ruske Crnomorske flote u vodama nedaleko od Gruzije, Ukrajina je osudila kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti. Ti brodovi su isplovili iz Sevastopolja, luke koju je Crnomorska flota koristila 225 godina, ali koja je 1954. postala deo ukrajinske teritorije. Kako izveštava dopisnik Glasa Amerike, Piter Fedinski, pritisak Kijeva da Crnomorska flota napusti Sevastopolj i podrška koju je Ukrajina pružila Gruziji, opteretila je odnose sa Moskvom i povećala strepnje da bi Ukrajina mogla da bude sledeća meta Kremlja.
Rusija plaća Ukrajini 100 miliona dolara godišnje za korišćenje luke Sevastopolj, na poluostrvu Krimu koje je Rusija predala Ukrajini 1954. godine. Prema sporazumu Moskve i Kijeva, flota treba da se povuče 2017. Ukrajinski lideri odbijaju zahtev Rusije da taj rok bude produžen. Rusija istovremeno nije počela da gradi skupu infrastrukturu, potrebnu za premeštaj flote u jednu od ruskih crnomorskih luka.Sergej Kulik, direktor nezavisnog istraživačkog centra NOMOS u Sevastopolju kaže da lokacija flote nije važna sa vojnog stanovišta.
„Crnomorska flota ima političku komponentu kao faktor političkog pritiska, političkog uticaja i za Rusiju je važno da ga sačuva na Krimu, na teritoriji Ukrajine."
Rusi ističu da su oni izgradili Sevastopolj i branili ga od agresora. No, po rečima Sergeja Kulika, veliki broj ukrajinskih vojnih jedinica i pripadnici mornarice i vojske drugih nacionalnosti, takođe su učestvovali u odbrani Sevastopolja u ime ruske carevine i Sovjetskog Saveza. Rusi su međutim većinsko stanovništvo na Krimu.
Predstavnik Ruskog bloka u Gradskom savetu Sevastopolja, Genadij Basov, ističe ekonomski značaj luke.
„Preko 20 hiljada porodica, pripadnika ruske mornarice i građana Ukrajine, održava infrastrukturu flote. Pored toga, nije nikakva tajna da Crnomorska flota obezbeđuje znatna sredstva za razvoj gradske privrede i socijalnih službi."
Basov osuđuje podršku koju je Ukrajinska vlada pružila Gruziji zbog čega, kako tvrdi, Krim sada predstavlja potencijalnu zonu konflikta.
Valerij Čali, analitičar nezavisnog istraživačkog Centra „Razumkov" u Kijevu, odbacuje mogućnost oružanog sukoba zbog Krima, ali ukazuje na druge oblike ruskog pritiska na Ukrajinu.
„Moglo bi doći do konflikta i povećane napetosti u informacijama – do informativnog konflikta. Rusi bi mogli da iskoriste komunkacije Crnomorske flote, čiji brodovi takođe poseduju sredstva za prikupljanje poverljivih podataka. Pored toga, na tlu Ukrajine žive građani sa dvojnim državljanstvom."
Rusija je upotrebila dvojno državljanstvo mnogih Gruzina kao izgovor za upad u Gruziju. Međutim, Genadij Basov odbacuje tvrdnje da Moskva namerno izdaje rusko državljanstvo mnogim ukrajinskim građanima, iako prema nekim procenama godišnje oko 2000 Ukrajinaca dobija ruske pasoše.
Mada ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da više od 70 odsto Ukrajinaca ne vidi Rusiju kao pretnju, profesor Viktor Konstantinov, stručnjak za međunarodne odnose na Kijevskom univerzitetu, upozorava da ne treba mnogo ljudi za podsticanje sukoba.
„Ne mora mnogo ljudi da se lati oružja. Dovoljno je nekoliko desetina ekstremista na obe strane da bi izbio konflikt oko krupnih neslaganja u društvu."
Razmirice Ukrajine i Rusije obuhvataju pitanje jezika i pristup Kijeva Evropskoj uniji, kao i potencijalno članstvo zemlje u Severnoatlantskom odbrambenom savezu. Mnogi analitičari smatraju da bi Moskva mogla da iskoristi podele među Ukrajincima oko tih pitanja, koje su najizraženije na Krimu.