Grupa od 20 lidera vodećih industrijski razvijenih zemalja i velikih
zemalja u razvoju, sastaće se narednog vikenda u Vašingtonu radi
razgovora o merama za ponovno uspostavljanje globalne finansijske
stabilnosti. Evropa je preuzela vođstvo u zalaganju za taj samit i
iznalaženju rešenja za globalnu ekonomsku krizu, a nastojanja predvode lideri
Velike Britanije i Francuske.
Kada je ekonomska kriza pogodila
Evropu, dve moćne političke ličnosti istakle su se u nastojanjima da se
ti udarci ublaže – britanski premijer Gordon Braun i francuski
predsednik Nikola Sarkozi. Predsednik Francuske, koja trenutno predsedava Evropskom unijom odmah se založio za transatlantsko rešenje krize:
"Evropa želi da saradjuje sa Sjedinjenim Državama kao što čine saveznici, prijatelji i partneri, koji dele ista ubedjenja i iste vrednosti, i koji moraju da izadju u susret tom izazovu", poručio je Sarkozi.
Premijer Braun ima iskustvo u ekonomiji, jer je 10 godina bio britanski ministar za finansije u vladi Tonija Blera, tokom kojih je izgradio reputaciju kompetentnog i mudrog državnika. Ovog oktobra on je hvaljen i kod kuće i u inostranstvu zbog paketa zajmova i garancija, u vrednosti od blizu 700 milijardi dolara, za spasavanje britanskih banaka. Ta finansijska pomoć je postala međunarodni obrazac za bavljenje kreditnom krizom. Kombinacija Braun-Sarkozi postala je impresivni duet, kaže poslanik u britanskom parlamentu, Denis Mekšejn.
"U ovom kriznom momentu pojavila su se dvojica lidera, Braun i Sarkozi, sa suprotnih strana političkog spektra, ali ni jedan od njih neće imati koristi ukoliko se Britanija, Francuska, Evropa ili Amerika, što je moguće brže i pametnije, ne izvuku iz ove krize", kaže Mekšejn.
Sarkozi insistirao da se održi sastanak evro-zone
Sarkozi je bio
taj koji je insistirao na održavanju sastanka lidera 15 zemalja evro-zone plus Britanije
kako bi se pronašlo rešenje za krizu. Lideri su se složili
da slede Braunov plan za izbavljenje. Francuski lider je ponovo bio
taj koji je apelovao na predsednika Džordža Buša da sazove samit
svetskih sila, 15. novembra, u Vašingtonu. Naredni izazov za Brauna
i Sarkozija biće nagovaranje Sjedinjenih Država da preuzmu rukovodeću
ulogu u procesu oporavka globalne ekonomije.
Ostaju pitanja o Polsonovom planu
Ekonomista Albreht
Ritšl, sa ugledne Londonske ekonomske škole, kaže da Vašington mora da
učini više od pukog oslanjanja na plan američkog sekretara za finansije
Henrija Polsona.
"Sjedinjene Države su pokazale – ne želim da
kažem nedostatak rukovodeće uloge - ali su signali iz Vašingtona bili
pomalo mešoviti. Nije bilo sasvim jasno šta je tačno Polsonov plan
značio i moj je utisak da mali broj ljudi u Vašingtonu i Njujorku
zaista zna šta je zapravo Polsonov plan. Dakle, nesumnjivo postoji
potreba da se ti planovi i ideje ispune sadržajem", kaže Ritšl.
Predstojeći
sastanak Grupe 20 biće usredsređen na mere, poput finansijskih
regulativa, sa ciljem da se ponovo uspostavi globalna ekonomska
stabilnost. Međutim, analitičari navode da Evropa sa nestrpljenjem
iščekuje promenu američke administracije. Oni se nadaju da će
novoizabrani predsednik Barak Obama biti u stanju da obnovi zdravlje
američke ekonomije, što će, sa svoje strane, pomoći da se i evropska
ekonomija vrati na pravi put.