Linkovi

Lorens Korb: Dvojica senatora različito definišu borbu protiv terorizma


Lorens Korb, saradnik istraživačkog Centra za progres Amerike i jedan od bliskih savetnika demokratskog predsedničkog kandidata Baraka Obame za pitanja nacionalne bezbednosti i spoljne politike govori za "Glas Amerike" o razlikama i sličnostima spoljnopolitičkih prioriteta Obame i njegovog republikanskog rivala Džona Mekejna.

Korb smatra da će prvo pitanje na dnevnom novog redu predsednika biti Avganistan.

"I Mekejn i Obama shvataju da je hitno potrebno pronaći rešenje za Avganistan. Obojica predlažu slanje dodatnih američkih snaga. Takođe se slažu da bi Sjedinjene Države trebalo da više sarađuju sa drugim zemljama. Ali, između Mekejna i Obame postoje i krupne razlike u pogledu Avganistana. Senator Obama se zalaže za povlačenje trupa iz Iraka, od kojih bi jedan deo bio premešten u Avganistan. Senator Mekejn izjavljuje da ne treba napuštati Irak sve dok tamošnja situacija ne bude potpuno stabilizovana. Dvojica senatora zastupaju različite pristupe i prema Iranu. Obama se zalaže za uspostavljanje dijaloga bez postavljanja ikakvih uslova. I Mekejn je za dijalog, ali samo ako Iran prethodno odustane od svog nuklearnog programa".

Dvojica presedničkih kandidata različito gledaju i na pitanje Iraka, napominje Korb.

"Senator Mekejn veruje da je Irak glavni front u borbi protiv terorizma i da američke trupe treba da ostanu u Iraku sve do pobede, iako ne kaže šta podrazumeva pod pobedom. Senator Obama, pak smatra, da je najvažniji front u borbi protiv terorizma Avganistan, gde je al-Kaida ponovo aktivna. Obama smatra da bi Amerika trebalo da odredi datum svog povlačenja, jer bi to prinudilo iračko vođstvo da što pre postigne politički dogovor za uspostavljanje stabilnosti u zemlji".

Mekejn i Obama se ne slažu ni u pogledu odnosa Sjedinjenih Država sa Rusijom ili Kinom.

"Senator Mekejn se zalaže za formiranje saveza demokratija, koji bi isključivao zemlje kao što su Rusija i Kina. Senator Obama kaže obrnuto: 'Mi želimo da uključimo te zemlje i razgovaramo sa njima, jer svidelo se to nekome ili ne, globano zagrevanje ili zabrana širenja oružja masovnog uništenja su pitanja, koja se ne mogu rešiti bez njihovog učešća".

Korb kaže da bi se administracija Baraka Obame mnogo manje oslanjala na vojnu silu u odbrani američkih interesa u svetu, nego evetualna administracija Džona Mekejna.

"Sjedinjene Države bi trebalo da se više oslanjaju na diplomatiju i druge vidove takozvane 'meke sile', kao što su ekonomska i humanitarna pomoć. Amerika treba ponovo da predvodi svojim primerom otvorene i demokratske zemlje. Za Sjedinjene Države je takođe veoma važno da poprave svoj narušeni imidž u svetu. Po rečima senatora Obame, to se može postići uspostavljanjem bolje saradnje sa drugim zemljama, američkim povlačenjem iz Iraka i fokusiranjem pažnje na Avganistan, gde imamo podršku 47 zemalja sveta".

Korb kaže da bi administracija Baraka Obame napustila Bušovu doktrinu nacionalne bezbednosti, koja se zalaže za preventivne ratove.

"Mislim da je čak i predsednik Buš odustao od ideje preventivnog rata i siguran sam da se senator Obama ne bi založio ni za kakvu oružanu akciju ako zemlji ne preti neka neposredna opasnost. Podsetimo se da Rusija tvrdi da je na osnovu teorije preventivnog rata izvršila upad u Gruziju, što svi osuđujemo".

Korb takođe navodi da dvojica senatora različito definišu borbu protiv terorizma.

"Mislim da nije važno objašnjavati da li je reč o ratu ili nečemu drugom, već da je najpametnije voditi borbu protiv terorizma. Da li Amerika treba da ga vodi sama ili u saradnji sa drugim zemlja, da li treba da primenjuje isključivo vojnu silu, ili policijske metode, i konačno da treba odrediti ko je tačno neprijatelj. Neprijatelj je al-Kaida. Senator Obama je još 2002. rekao da je Irak glup rat jer tamo nema al-Kaide. Mekejn drugačije gleda na taj problem. On tvrdi da bi povlačenje iz Iraka uputilo pogrešnu poruku teroristima svuda u svetu. On rat protiv terorizma izjednačava sa Drugim svetskim ratom, koji bi on kao predsednik nastavio da vodi".

Evo kako Korb objašnjava Mekejnovo i Obamino viđenje transatlanskog partnerstva.

"Mislim da obojica žele da ojačaju Severnoatlantski savez. Međutim, verujem da bi se senator Mekejn zalagao za izgradnju antiraketnog sistema u Poljskoj i Češkoj, proširenje NATO-a na područje Kavkaza, i to bez pridobijanja podrške ostalih saveznika. Senator Obama, pak, kaže da treba prvo da se postigne konzensus svih NATO saveznika, a tek onda da se preduzimaju novi koraci".

Korb smatra da Amerika nikada nije bila svemoćna, a da sadašnja ekonomska kriza koja potresa zemlju još više ograničava njenu moć.

"Nema nikakve sumnje da će nova administracija morati da se suoči sa ogromnim izazovima. Ekonomska kriza kroz koju prolazimo je najveća od vremena Franklina Ruzvelta. Spoljnopolitička kriza u kojoj se nalazimo najveća je od vremena Ričarda Niksona i Vijetnamskog rata", naglašava Lorens Korb.

Izbor Baraka Obame za predsednika simbolizovao bi krupan zaokret u politici Sjedinjenih Država prema svetu i obrnuto, zaključuje on.

"Mislim da bi senator Obama u odnosu na Džona Mekejna imao veće šanse da promeni mišljenja sveta o Sjedinjenim Državama, jer bi sam njegov izbor doveo u pitanje sve ono što grupe kao što je al-Kaida govore o Americi. Na ljude bi verovatno ostavila utisak činjenica da je za američkog predsednika izabran čovek čiji je otac Kenijac, majka belkinja iz Kanzasa, a koji je detinjstvo proveo u Indoneziji. Senator Mekejn bi verovatno mogao da učini slično kao bivši ratni zarobljenik u Vijetnamskom ratu. Ali smatram da bi Obama kao predsednik imao prednost u odnosu na Mekejna".

XS
SM
MD
LG