Pre četiri godine, šestočlana porodica Astik zaključila je da bi im život možda bio lakši ako ga pojednostave. Astikovi su deo sve veće grupe Amerikanaca koji reorganizuju svoj život.
Majka četvoro dece, Šeron Astik, kaže kako se dobro seća teškoća na koje su ona i njen suprug nailazili kada su se venčali, pre više od 10 godina.
"Bili smo postdiplomci, u Bostonu, u Sjedinjenim Državama, i živeli smo od vrlo malih prihoda u poređenju sa gradskim prosekom. Navikli smo se na to da imamo malo novca. Suprug je radio kao nastavnik, a ja sam uglavnom bila kod kuće sa našim sinom. Počeli smo da razmišljamo o tome kako bismo mogli da imamo bolji život", kaže Šaron Astik.
Prvo što su učinili bilo je da su se preselili iz Bostona u unutrašnjost države Njujork.
"Jedna od mogućnosti bila je konsolidacija stanovanja sa članovima šire porodice. U Sjedinjenim Državama to nije uobičajeno. Svi se trude da žive u sopstvenom domu. Ali deda i baba mog supruga već su bili u godinama kada više nisu mogli sve sami. Zajedno smo kupili kuću na selu i brinuli se o njima sve dok su bili u životu", nastavlja ona.
Način na koji su ona i njen suprug počeli da vode jednostavniji život Šaron Astik je opisala u knjizi: "Oskudica i izobilje: Život u novoj vrsti doma".
"Ono u šta smo krenuli bilo je sasvim normalno u Americi do pre, možda 50 godina, a još je normalno u mnogim delovima sveta. Počeli smo da proizvodimo deo sopstvene hrane. Počeli smo da sa širom porodicom razmenjujemo imovinu i da se trampimo sa susedima. Svojski smo se trudili da ni od koga ništa ne pozajmljujemo. Kada nismo imali novac da nešto uradimo, jednostavno to ne bismo radili".
Takav stil života, kaže Šaron Astik, ekološki je znatno pozitivniji.
"Imamo samo jedan auto u porodici – što je neobično. To znači, kada ga suprug vozi ja ostajem kod kuće sa decom. Kad god je moguće idemio pešice ili vozimo bicikle".
Porodica se takođe trudi da maksimalno smanji oslobađanje ugljendioksida u atmosferu i da štedi na energiji.
"Podelili smo to u 7 kategorija: struju, gorivo za auto, grejanje i hlađenje, potrošačku robu, vodu i ostalo. U svakoj kategoriji ostvarili smo smanjenje od 80 odsto. Veoma smo se približili upotrebi energije na nivou stanovnika Indije ili Kine", kaže Šaron Astik.
Još jedan način za uštedu novca i resursa je reciklaža.
"Kada bi se nešto pokvarilo pitali bismo susede: da li vi imate taj uređaj? Jel možemo da ga pozajmimo od vas? Uvek bismo im ponudili nešto u zamenu. Vrlo često je moguće naći stvari koje drugima nisu potrebne i kojih se oni rado rastaju".
Ovakav, štedljiv način života zaista može da doprinese štednji novca, kaže Dejvid Bak, autor knjige "Živeti zeleno i obogatiti svoj život – 50 jednostavnih načina za spasavanje planete".
"Ključ za rukovanje novcem nije u tome koliko zarađujete, već u tome koliko ne trošite", kaže on.
"Kada odete u kupovinu nekog predmeta trebalo bi da se upitate: koliko će mi ta stvar trajati? Zato što mnoge od tih stvari traju znatno duže nego što su nam potrebne. Moja baka je koristila stvari beskrajno dugo. A što duže nešto koristite, manje novca ćete potrošiti. Uprošćavanjem svog života više ćete uštedeti", kaže Bak.
Šaron Astik dodaje da se ovakvom, jednostavnijem načinu života, okreće sve veći broj ljudi u Americi.
"To je sjajno, a ne dešava se samo u Americi već svuda u svetu. Mnogi ljudi pokušavaju da smisle kako da žive pristojan život u svetu koji se menja. Kako cene energije, hrane i drugih osnovnih potrepština rastu, sve više je interesovanja i sve veća svest o tome da to jednoga dana neće biti dobrovoljno izabrani stil života već da će svi morati da žive tako. Što finansijska kriza bude dublja, mislim da će Amerikanci sve češće morati da žive onako kako su živeli njihove dede i babe ili pradede i prababe. Mnoge već sada zanima da saznaju kako to mogu da ostvare", kaže ona.
Šaron Astik zaključuje da im je jednostavan stil života doneo još jednu, dodatnu prednost: pomogao je njoj i njenoj deci da vide kako je moguće trošiti manje, štedeti više i živeti život koji ima više smisla.