O važnosti američkih predsedničkih debata, globalnoj ekonomskoj krizi i njenom uticaju na Evrpsku uniju i manje zemlje - poput Srbije - za Glas Amerike govori saradnik centra "Vudro Vilson", Džonom Sitilidisom.
Sitilidis: "Istoričari će videti predsedničke debate Obame i Mekejna kao presudni momenat predsedničke trke. Mekejn je u tri debate propustio dobru priliku da jasno predstavi svoju političku ličnost i stavove. S druge strane, Obama, koji se smatrao relativno slabijim polemičarom, predstavio se superiornije, smirenije i sa predsedničkim držanjem i samopouzdanjem. Mekejn je odao utisak čoveka koji nema strategiju, niti koherentne ideje o tome kako da se uhvati u koštac sa ekonomskim, pa i drugim problemima, dok je Obama bio daleko impresivniji, ako ne po iskustvu, onda po temperamentu i idejama za rešenja gorućih problema ove zemlje. Dakle, debate su za oba kandidata bile prilika da iznesu svoju viziju budućnosti, u čemu je Mekejn podbacio, a Obama uspeo".
Glas Amerike: Kako procenjujete uticaj ekonomske krize na predsedničke izbore?
Sitilidis: "Ekonomska kriza se sagledava kao glavni dogadjaj koji je doprineo poboljšanju Obaminog položaja i lošijim Mekejnovim rezultatima u anketama. Mada je izbor potpredsedničkog kandidata republikanske stranke inicijalno ojačao konzervativnu republikansku bazu i izjednačio Mekejna sa Obamom, iznenadna ekonomska kriza je postala primarno pitanje, koje je zahtevalo izjašnjavanje oba kandidata kako će da se suoče i reše najtežu finansijsku krizu modernog doba. Obama se u potpunosti i detaljano koncentrisao na to, a Mekejn je bio nedosledan u stavovima prema krizi, u kojoj je većina Amerikanaca izgubila čak i do 40 odsto svoje uštedjevine i investicija".
Glas Amerike: Kako će globalna ekonomska kriza da se odrazi na Evropsku uniju i manje zemlje, kao što je Srbija?
Sitilidis: "Nije sasvim jasno kako će ova kriza da se odrazi na glavne evropske zemlje, mada se ona već veoma negativno odažava na manje zemlje, kao što je Island, čija je ekonomija bankrotirala, pri čemu još nema podataka do koje su mere druge evropske zemlje uključene u finansijski sistem Islanda i kakve će posledice morati da snose. Već se uočava da će u ekonomski manje stabilnim zemljama Evrope doći do naglog skoka cena, što se, na primer, već dešava u Srbiji, u pogledu gasa, hrane, itd".
Glas Amerike: Pod pretpostavkom da Obama bude izabran za predsednika, šta bi se moglo očekivati u pogledu Srbije?
Sitilidis: "U pogledu mogućeg stava Obame prema Srbiji, ukazao bih na dve stvari: prvo, izborom Džoa Bajdena za potpredsednika, kosovska nezavisnost dobija značajnog pristalicu, koji svoju podršku nezavisnosti Kosova tumači kao veliki lični i politički poen. To će za Srbe ostati kamen spoticanja u Obaminoj administraciji, plus činjenica da će on verovatno regrutovati dobar deo članova svoje nove administracije od ljudi iz Klintonovog perioda, koji su strpljivo čekali na tu mogućnost osam godina, kao na primer Džim Stajnberg, koji je imao veoma važnu ulogu u američkoj politici 1990-tih i formiranju politike Vašingtona prema Kosovu. On bi čak mogao da postane novi savetnik za nacionalnu bezbednost. Pored toga, Obama često menja svoje stavove prema važnim spoljnopolitičkim pitanjima, u zavisnosti od toga kome se obraća. Rekao bih da on nije dosledan u pogledu niza spoljnopolitičkih pitanja, tako da će sastavni deo budućih političkih kretanja biti - neizvesnost".