Linkovi

Privatna praksa nije integrisana u zdravstveni sistem balkanskih zemalja


Zdravstvene usluge u balkanskim zemljama su još opterećene ostacima socijalističkog medicinskog sistema koji je trajao gotovo pola stoleća. Redovi u čekaonicama, mrzovoljno medicinsko osoblje, nedostatak moderne opreme - sve to je slika iz bivših komunističkih zemalja koje sporo idu ka modernizaciji i privatizaciji medicinske prakse.

Bivše komunističke zemlje u Evropi su nasledile državni zdravstveni sistem koji je, barem teorijski, svakom stanovniku garantovao besplatnu zdravstvenu negu. Ministar zdravlja Crne Gore, Miodrag Radunović, kaže da je komunistički sistem zdravstvene zaštite bio nerealan i neodrživ.

Balkanske zemlje imaju brojne slične probleme u svojim zdravstvenim sistemima, poput dugog čekanja na pomoć, nedostatka savremene medicinske tehnologije i zastarele prakse.

Rifat Latifi se bavi medicinom u Arizoni i vodi Centar za telemedicinu na Balkanu, sa sedištem u Prištini. Kao i na Kosovu, kaže on, medicinski sistem u Albaniji je u očajnom stanju.

"Sistem je upravo sad u nevolji. Treba mnogo da se uradi. Kad bih bio odgovoran za medicinu u toj zemlji, ne bih mogao da spavam... Pacijenti moraju da putuju van zemlje za svaki veći zdravstveni problem."

Violeta, jedna od pacijentkinja iz Tirane, kaže da je albanskom zdravstvenom sistemu nužna temeljna reforma.

"Naš zdravstveni sistem je u alarmantnom stanju. Bolnice nemaju lekove, nemaju intravenozne tečnosti, tako da pacijenti moraju sami da ih kupuju u apoteci. Korupcija je takodje alarmantna. Da biste bili primljeni u bolnicu morate da podmitite nekog na vratima i nastavite da podmićujete sve do glavne medicinske sestre. Plaćamo zdravstveno osiguranje, ali ne znam zašto. Bilo bi najbolje kad ne bismo plaćali, kad bi država zatvorila državne bolnice, pa bi mogle da se otvore privatne. To bi rešilo problem."

Drugim rečima, pacijent u Crnoj Gori snosi ceo račun za tretman - ako odluči da ode na privatnu kliniku, uprkos tome što mu je od plate odbijen obavezan doprinos za zdravstveno osiguranje. Kadić smatra da bi privatni lekari trebalo da budu u stanju da nadoknade svoje usluge iz državnih fondova, isto kao što to čine državne klinike.

Srbija, od svih evropskih zemalja sem Albanije, ulaže najmanje u zdravstvenu zaštitu. Direktorka Republičkog zdravstvenog fonda, Svetlana Vukajlović, kaže da 270 eura godišnje po glavi stanovnika - koliko je obavezno zdravstveno osiguranje - nije dovoljno za modernu zdravstvenu negu.

12,5 odsto od svake plate u Srbiji automatski se odbija za zdravstvenu zaštitu, koja garantuje besplatno lečenje u državnim klinikama i bolnicama. Ipak, pacijenti se žale na neodgovarajuću i sporu pomoć u državnim medicinskim ustanovama.

Oni bogatiji obično plaćaju više - da bi se lečili privatno.

Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević kaže da medicinska nega u njegovoj zemlji napreduje velikim koracima, nakon što je bila potpuno uništena u vreme Slobodana Miloševića.

On kaže da je većina od 161 državne klinike i više od 30 državnih bolnica u fazi renoviranja i modernizacije. Sa prosečno 800 eura mesečno, lekar specijalista u Srbiji zarađuje više od većine svojih balkanskih kolega. Medjutim, s obzirom na nedostatak visoke tehnologije i dalje se dugo čeka na medicinske preglede poput ultrazvuka, prosečno 6 do 12 meseci.

Odražavajući stav svojih regionalnih kolega, crnogorski ministar zdravlja kaže da uspešna reforma zdravstvenog sistema na Balkanu mora da se bazira na prevenciji i primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Radunović zaključuje da će kvalitetan, pristupačan i održiv medicinski sistem, najbolje da se ostvari udruživanjem privatne i javne medicinske prakse.

XS
SM
MD
LG