Na berzama širom sveta akcije su danas zabeležile novi dramatičan pad dok raste bojazan da bi finansijska kriza mogla da odnese nove žrtve. U Sjedinjenim Državama vodeći indeks Dau Džons je u jednom trenutku pao za gotovo 800 poena, ili 7 odsto, da bi se kasnije oporavio i izgubio nešto «samoĆ oko 3,5 odsto vrednosti. Dau Džons je ipak završio dan ispod 10 hiljada poena - prvi put od 2004. godine.
Vodeći evropski indeksi takodje su zabeležili procentualno najveće gubitke tokom jednog dana, dok je glavni japanski indeks Nikkei takodje pao na najnižu vrednost u poslednje četiri godine. Strahovanja o stanju svetske ekonomije dovela su i do pada cene sirove nafte na ispod 90 dolara za barel – što je najniži nivo u poslednjih 8 meseci. Pokušaji svetskih lidera da stabilizuju berze za sada očigledno nisu imali uspeha dok su neki investitori proglasili današnji dan za novi «crni ponedeljak». Evropski lideri su pokušali da razuvere investitore tvrdeći da će učiniti sve što je potrebno da bi povratili poverenje u finansijski sistem i njegovu stabilnost.
Američke federalne rezerve su saopštile da će, u okviru vanrednog kreditnog programa, staviti bankama na raspolaganje čak 900 milijardi dolara do kraja godine. Takodje je saopšteno da će bankama koje su deo svojih fondova deponovale kod federalnih rezervi biti isplaćena kamata.
Velika tržišta širom sveta teško su pogodjena krizom. Vrednost deonica u Tokiju i Hong Kongu na kraju dana je pala za više od četiri procenata. Gubici u Londonu i Frankfurtu su veći od sedam procenata, dok je pariska berza zatvorena sa padom od preko devet odsto. Indijska berza zabeležila je najnižu vrednost akcija u protekle dve godine, dok je u Brazilu trgovina na berzi morala da bude prekinuta, posle pada od 10 odsto, posle kojeg su akcije pale dodatnih pet procenata. Berzanski indeks u Meksiku je pao blizu sedam procenata.
Sve dublja zabrinutost zbog kreditne krize i nemogućnost centralnih banaka da je suzbiju, nagrizaju globalno tržište, smatra finansijski analitičar iz Londona, Majkl Vilson. «Koliko god da vlada pozajmljuje, koliko god da se gotovine ubrizgava u sistem, tržištu je potrebno da se obnovi poverenje izmedju banaka, a to se još ne dešava», ističe Vilson.
Prošle nedelje, predsednik Buš je potpisao veliki zakonski paket pomoći finansijskim situacijama kojima preti propast zbog velikog broja ljudi koji nisu u mogućnosti da otplaćuju hipoteke na svoje kuće. Zakonom se američkom Sekretarijatu za finansije omogućava da otkupi loše dugove koji su posledica rizičnih kredita davanih kućevlasnicima, i da poveća nivo štednih uloga koji garantuje država. Predsednik Buš je u Teksasu izjavio da paket, u vrednosti od 700 milijardi dolara, neće odmah rešiti sve ekonomske probleme u zemlji, ali će pomoći da se stvore uslovi za oporavak.
«Biće potrebno vreme da se obnovi poverenje u finansijski sistem. Medjutim, možete biti sigurni da je zakon koji sam potpisao korak ka rešavanju tog problema», poručio je Buš.
Nekoliko evropskih vlada je takodje iniciralo spasavanje finansijskog sektora, i povećalo visinu iznosa garantovanih štednih uloga. Savetnik za investicije Art Hogan, koji radi u Bostonu, kaže da se evropske zemlje suočavaju sa istim teškim odlukama sa kakvim su se proteklih nedelja suočile SAD. «Nemačka i ostatak Evrope samo malo kasne za Amerikom u sagledavanju načina na koji može da se reši poslovanje pojedinih finansijskih institucija», kaže on.
Cena sirove nafte dalje je opala usled novih znakova globalne ekonomske slabosti, dok je cena zlata naglo skočila.