Prvog dana trgovine na berzama, posle donošenja američkog zakona o spasavanju banaka sumom od 700 milijardi dolara, vrednosti deonica na evropskim berzama nastavile su da padaju. Izveštaj iz Londona poslao je dopisnik Glasa Amerike, Tom Rivers.
Trend u Evropi pokazuje samo jedan pravac - na dole. Bez obzira na preskupi američki paket mera, indeksi deonica na berzama u Frankfurtu, Parizu i Londonu neprestano su gubili vrednost. Za neke od najvećih gubitnika među bankama, kao što su Komercbank i HBOS, koji bi uskoro trebalo da pređe u vlasništvo Lojd TSBa, gubici su bili dvocifreni. Na Islandu, trgovina deonicama šest najvećih finansijskih firmi, uključujući tri najveće banke, privremeno je obustavljena. Mnogi posrednici kažu da ti gubici odražavaju činjenicu da će biti potrebno vreme da novi američki zakon počne da deluje i da je stoga izostao efekat na berzama.
Druga tema koja utiče na evropske berze su garancije na bankarske depozite. Konfuzija tokom vikenda oko toga do koje sume će nemačka vlada garantovati privatne štedne uloge takođe je doprinela labilnosti tržišta. U Londonu, viši ekonomista firme Lombard strit riserč, Majkl Tejlor, kaže da je britanska vlada dobro učinila kada je garantovanu sumu u Britaniji povećala na gotovo 100 hiljada dolara.
”U Britaniji već postoji određena granica do koje su depoziti garantovani. Mnogi zbog toga neće prebacivati svoj novac u Nemačku ili Grčku. Ali poverenje u bankarski sistem u ovom trenutku je toliko krhko da, ako banke nešto ne učine, posledice bi mogle da budu zabrinjavajuće,“ kaže Tejlor.
Bivši britanski sekretar za finansije, Kenet Klark, kaže da su lideri najbogatijih evropskih zemalja, na sastanku ovog vikenda u Parizu, trebali da odu dalje u usaglašavanju zajedničkog reagovanja. Klark kaže da bi plan francuskog predsednika Nikole Sarkozija trebalo razraditi, ali da je on u osnovi na pravom putu.
”U pravu je što je rekao da je potrebna međunarodna akcija o međubankarskim pozajmicama. Naravno, Britanci i Nemci su odmah rekli: ne, ne, mi imamo da branimo naše nacionalne politike i naše nacionalne banke i ne želimo nikakvu opštu evropsku inicijativu. To je šteta jer ih je već danas zahvatila panika, pošto je danas ponedeljak, i sada se zagledaju međusobno i pitaju se ko će sada šta da uradi.“
S obzirom na sumornu situaciju na tržištima, neki već govore o ”crnom ponedeljku,“ ali brokeri upozoravaju da to neće biti poslednji crni dan na berzama.