Linkovi

Beret: Ekonomisti se spore oko uzroka nastanka kreditne krize


Povodom uticaja američke finansijske krize na gobalne finansijske tokove razgovarali smo sa Tomašom David –Beretom, ekspertom britanskog trusta mozgova Oksford Analitika.

Beret tvrdi da kreditna kriza u Sjedinjenim Državama, koja se prelila u druge krajeve sveta, može da se reši isključivo globalnim merama.

Ekonomisti se spore oko uzroka nastanka kreditne krize u Americi, kaže David – Beret. Jedni tvrde da je do kolapsa došlo zbog preterane regulacije finansijskih tržišta, dok drugi smatraju suprotno, da je odsustvo kontrole i regulacije glavni krivac krize koja je zahvatila taj segment industrije. David – Beret se ne slaže ni sa jednom ni sa drugom teorijom.

«U toku je prva, istinski globalna kriza. Ona nije uzrokovana nedovoljnom ili preteranom regulacijom u nekoj pojedinačnoj zemlji, već je posledica razvoja globalnog finansijskog sistema bez prisustva bilo kakve globalne strukture koja bi utvrđivala globalnu finansijsku politiku. Sada se pokušava sa uvođenjem regulacija globalnih procesa ali na nivou pojedinačnih država. Očigledno da to ne može da uspe. «

Mera koja se nalazi pred amerčkim Kongresom, odnosno predloženi paket od 700 milijardi dolara kojim bi trebalo da se poveća likvidnost američkih finansijskih tržišta, neće dovesti do željenih rezultata, smatra naš sagovornik.

«Ta velika količina novca ne predstavlja detaljno tehničko rešenje, već posrednu garanciju finansijskom sektoru da će likvidna sredstva biti obezbeđena. Takvo rezonovanje je više u skladu sa situacijom koja je postojala pre izbijanja krize i za čije rešenje su potrebne potpuno nove mere. Slažem se da bi, sa stanovišta potrebe smirivanja tržišta, predviđeni paket mogao da posluži, ali samo za ograničeno vreme, posle čega će tržišta zahtevati nove količine novca, koga nema u neograničenom iznosu.»

Najgore bi bilo, kaže ekonomista Oksford Analitike, ako bi berze počele da spekulišu kada će američka vlada iscrpsti mogućnost ubrizgavanja novih likvidnih sredstava. David-Beret dodaje da mnogi stručnjaci pogrešno veruju da su druge zemlje pošteđene krize kroz koju prolaze Sjedinjene Države.

«Očigledno je da je ovaj finansijski 'virus' polako dopro do drugih delova sveta i da će na kraju zahvatiti sve. Mislim da će tada postati jasno da se pojavio globalni finansijski sistem koji iziskuje globalna finansijska pravila i institucije koje će ga nadgledati. Slažem se da do toga neće doći brzo, ali postavlja se pitanje kolika će ekonomska cena biti plaćena da bi se do toga došlo.»

David-Beret, međutim, smatra da Americi i ostalom svetu ne preti ekonomski krah sličan onom iz 1929. godine.

«Osnove naše ekonomije su snažne i svakako mogu da izdrže dok ne budu uspostavljeni globalni mehanizmi. No, mislim da današnji ekonomisti i političari, isto kao oni iz 1929. posmatraju svet ekonomije kroz zastarelu prizmu. Sve do tog 'Velikog kraha' zapadne privrede su opisivane kao zbir tržišta, drugim rečima ekonomisti su se bavili mikro-ekonomijom. Nakon kraha je nastupila era makro-ekonomije, koja privredna kretanja objašnjava u makro-dimenzijama kao što su inflacija, stopa zaposlenost, ukupne investicije. Sadašnja kriza međutim, otkriva da koncept makro-ekonomije ne može da pruži odgovor na probleme globalizovane ekonomije.»

Isto kao 1929. potraga za rešenjem krize odvija se paralelno sa pogoršanjem ekonomskih prilika, kaže David-Beret. Međutim, s obzirom da je svet danas mnogo bogatiji i razvijeniji, umesto masovne nezaposlenosti i ekonomskog kolapsa, rezultat krize će najverovatnije da se svede na određen pad životnog standarda i usporavanje globalnog privrednog rasta, tvrdi stručnjak Oksford Analitike, Tomaš David-Beret.

XS
SM
MD
LG