Sjedinjene Države su jedina razvijena zemlja koja nema
obavezno zdravstveno osiguranje za sve. Kao rezultat, najskuplji medicinski
sistem na svetu ostavlja 17 odsto stanovnika (odnosno 46 miliona ljudi) bez
zdravstvene zaštite.
Sjedinjene Države troše godišnje u proseku
oko šest i po hiljada dolara po osobi na zdravstvenu zaštitu. Francuska, u
grupi visoko razvijenih zemalja, troši otprilike polovinu te sume, ali
obezbeđuje veće povlastice – od brige o materinstvu do pokrivanja troškova
pacijenata kojima treba dugotrajna nega.
Sjedinjene Države imaju najskuplji medicinski sistem na
svetu, ali zemlja zauzima tek 29. mesto na svetu po prosečnoj dužini veka
svojih stanovnika. Sve zapadnoevropske zemlje imaju bolje rezultate od
Sjedinjenih Država prema većini merila koja se odnose na zdravlje. Međutim, sve
evropske zemlje imaju obavezno osiguranje za sve stanovnike, dok je u
Sjedinjenim Državama zdravstveno osiguranje dobrovoljno, često povezano sa zaposlenjem.
Premije za osiguranje su se u Sjedinjenim Državama tokom proteklih šest godina
povećavale četiri puta brže od zarada.
Sada 47 miliona stanovnika živi bez zdravstvenog
osiguranja, uz još 25 miliona koji su delimično osigurani, što znači da
imaju osiguranje, ali plaćaju iz svog džepa medicinske usluge na koje im odlazi
veliki deo prihoda.
Istraživanje Harvardskog univerziteta pokazuje da
medicinski računi predstavljaju važan razlog za otprilike polovinu svih ličnih
bankrotstava, koja pogađaju dva miliona Amerikanaca godišnje, uključujući i
izdržavane osobe.
Ipak, zemlja troši dva biliona – odnosno 16 odsto
godišnjeg bruto proizvoda na zdravstvenu zaštitu, a taj postotak se povećava. U
ovom trenutku, otprilike četvrtina ukupnih troškova Federalne vlade odlazi na
zdravstvenu zaštitu, što daleko prevazilazi ostale razvijene zemlje. Predsednik
Federalnih rezervi, Ben Bernanki, nedavno je upozorio da će visoke cene
zdravstvene nege biti sve veće opterećenje za individualne i državne budžete,
ako se cene ne obuzdaju.
«Troškovi zdravstvene zaštite u Sjedinjenim Državama po
glavi stanovnika već decenijama rastu po višoj stopi od prihoda per capita. Ako
bi se taj trend nastavio, kao što mnogi ekonomisti predviđaju, deo prihoda koji
odlazi na zdravstvenu zaštitu će neumitno da raste. To će dovesti do toga da
zdravstvena zaštita i plaćanje iz sopstvenog džepa postanu sve nedostupniji.»
Bernanki kaže da će troškovi za zdravstvenu negu do 2050.
iznositi 50 odsto ukupnih troškova Američke vlade. Visoka cena i nedostupnost
zdravstvene zaštite igraju ove godine važnu ulogu i na američkim predsedničkim
izborima. Predsednički kandidati kažu da je reforma sistema zdravstvene zaštite
u Sjedinjenim Državama jedan od najvećih izazova sa kojima je zemlja suočena.
Džon Mekejn: Sve
veće cene zdravstvene zaštite štete i poslodavcima i zaposlenima. I na
posletku, prete da nanesu ozbiljnu i trajnu štetu celoj američkoj ekonomiji.
Barak Obama: U
ovogodišnjim predsedničkoj i kongresnim kampanjama širom zemlje, ne sme se postavljati
pitanje potrebe, nego načina na koji obezbediti pristupačnu, univerzalnu
zdravstvenu zaštitu svakog Amerikanca.
Ipak, rasprava o zdravstvenoj zaštiti pokazuje klasične
ideološke razlike između dve partije: republikanski predsednički kandidat Džon
Mekejn traži da sami korisnici kupuju svoju zdravstvenu zaštitu i da za to
dobiju poreske olakšice.
«Želimo sistem zdravstvene zaštite koji svi mogu da
priušte i dobiju potreban tretman i preventivnu negu i budu spokojni znajući da
su pokriveni.»
Demokratski predsednički kandidat Barak Obama kaže da će
vlada raditi partnerski sa poslodavcima i osiguravajućim firmama da bi
obezbedila povoljnu i pristupačnu zdravstvenu zaštitu gotovo svim Amerikancima.
«Moj plan zdravstvene zaštite će obuhvatiti sve
Amerikance i svakoj porodici smanjiti godišnju cenu osiguranja do dve i po
hiljade dolara.»
Prosečna cena porodičnog zdravstvenog osiguranja je 12
hiljada dolara godišnje – što je otrpilike četvrtina prosečnog neoporezovanog
prihoda po domaćinstvu – i realno se povećava. Gubitak posla podrazumeva i
gubitak zdravstvenog osiguranja. Mnogim radnicima koji nemaju osiguranje na
poslu, cena osiguranja je nepristupačna.
«Imao sam operacuju na srcu. Sad imam dug od 700 hiljada dolara», kaže ovaj pacijent.
Drugi problem predstavlja stanje zdravlja osiguranika. Osiguravajuće kompanije sada imaju opciju da odbiju hronično obolele klijente koji traže medicinsko osiguranje.
«Kompanija Blu kros je u julu 2003, mom sinu
odbila jednostavnu operaciju žlezde. Računi za to sada premašuju 20 hiljada
dolara», kaže otac jednog osiguranika.
Sjedinjene Države verovatno imaju jedan od najlošijih
sistema zdravstvenog osiguranja u razvijenom svetu, ali možda i najbolju
medicinu. Istraživanja su vrhunska. Evropljani bi voleli da kopiraju američke
akademske institucije koje kombinuju zdravstvenu negu i nauku, kao što su
«Džons Hopkins» ili opšte bolnice u Masačusetsu ili Stanfordu.
Analitičari ističu da su američki standardi
za one koji imaju mogućnosti vrhunski, ali da je i cena zaprepašćujuća. S
obzirom da 16 odsto ukupnog nacionalnog dohotka odlazi na medicinsku negu,
analitičari zaključuju da zdravstveni sistem u Sjedinjenim Državama ipak ne
zavređuje toliku cenu.