Linkovi

Američka Nacionalna agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja


1. oktobra 1958. godine, američka Nacionalna agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja - poznatija po skraćenici NASA - prvi put je otvorila svoja vrata. 50 godina kasnije, njen najvažniji cilj i dalje je istraživanja svemira.

Američku svemirsku trku sa Sovjetskim Savezom dramatično je 1961. godine definisao mladi američki predsednik, Džon Kenedi.

"Rešili smo da stignemo do meseca u ovoj deceniji, ne zato što je to lako, već zato što je teško," rekao je Kenedi.

Ali više od bilo kog događaja, lansiranje prvog sovjetskog satelita, Sputnjika, 1957. godine, uvelo je svet u eru svemirskih istraživanja. Uskoro posle toga NASA je lansirala svoj prvi satelit, Eksplorer jedan. 1. oktobra 1958, predsednik Dvajt Ajzenhauer osnovao je Nacionalnu agenciju za aeronautiku i svemirska istraživanja. Šest meseci kasnije, objavljen je projekat Merkjuri. U okviru tog projekta, Sjedinjene Države su poslale u orbitu ukupno sedmoricu astronauta. Prvi od njih predstavljeni su javnosti 9. aprila 1959. U jednom intervjuu, astronaut Alan Šeperd, podsetio se na taj dan.

"Bio je to, naravno, jedan od mojih najdražih dana. Toga dana smo svi zajedno zvanično postali prva američka astronautska grupa."

5. maja, 1961, Alan Šepard je postao prvi Amerikanac u svemiru. Njegov let u kapsuli bez prozora, zvanoj Fridom seven, trajao je samo 15 minuta. Projekat Merkjuri ispunio je svoj osnovni zadatak 20. februara, 1962. Tokom leta od 4 sata i 55 minuta, astronaut Džon Glen obleteo je tri puta oko zemlje.

Projektu Merkjuri usledio je program Džemini, sa dvočlanim posadama, svemirskim šetnjama i spajanjima u robiti. Džemini je utro stazu za ambiciozniji program Apolo, sa tročlanim posadama, znažnijim raketama i mesečevim modulima. Taj program obeležen je uspesima i jednom tragedijom, kada su u požaru prilikom tstiranja Apolo jedan poginula tri astronauta.

Posle te tragedije NASA je krenula u istraživanja sa novim elanom. 20 jula 1969, astronaut Nil Armstrong ispunio je najvažniji cilj tog programa, izgovorivši čuvene reči: Ovo je mali korak za čoveka, a ogroman skok za čovečanstvo.

Još šest misija Apolo poslato je na mesec, završno sa Apolom 17, 1972. Nešto kasnije, započela je saradnja u svemiru pa su se jula 1975. ruski Sojuz i američki Apolo spojili su se u orbiti.

Bio je to kraj ere Apola, ali i početak novog poglavlja. Orbiter Kolumbija, za višekratnu upotrebu, prvi put je poleteo 1981. letelice tog tipa ponele su u orbitu bezbrojne satelite kao i svemirski teleskop Habl, čija otkrića su privukla pažnju sveta. Poslednja popravka Habla predviđena je za kraj ovog meseca.

Program šatla imao je dve nesreće. Januara 1986., šatl Čelendžer eksplodirao je po uzletanju odnevši živote sedmoro astronauta. Februara 2003. šatl Kolumbija raspao se pri povratku na zemlju, takođe odnevši sedam života.

Posle duge pauze letovi šatla su nastavljeni jer su od bitne važnosti za najambiciozniji naučni poduhvat u istoriji - izgradnju Međunarodne svemirske stanice. NASA namerava da ih povuče iz upotrebe 2010. godine. U međuvremenu, agencija radi punom parom na konstruisanju, izgradnji i testiranju ove generacije letelica koje će ponovo odvesti ljude na mesec, pa i dalje od njega.

XS
SM
MD
LG