Linkovi

Doneli: Srbija bi mogla da bude važna za odnose Istoka i Zapada na Balkanu


Kako sadašnja ekonomska kriza utiče na predsedničku trku u Sjedinjenim Državama? Kolega Branko Mikašinović postavio je to pitanje naučnom saradniku Instituta “American Enterprise”, Tomasu Doneliju.

Doneli: “Najvažniji uticaj ekonomske krize je promena prioriteta predsedničke kampanje sa spoljne politike na ekonomiju. Naravno, to automatski ide u prilog senatoru Obami zbog niza razloga, a glavni je da je ekonomska kriza izbila tokom republikanske administracije, što mu daje prirodno preimućstvo. Obe kampanje i kandidati su do sada ubrali uglavnom pozitivne poene, demokrate naglaskom na ekonomiju i izborom kosmopolitskog kandidata, a republikanci stavljanjem u fokus potpredsedničkog kandidata, Sare Pejlin i jačanjem podrške konzervativne Amerike. Dakle, nadmetanje dva kandidata, oličeno prvom debatom, pokazuje u osnovi ideološke i generacijske razlike”.

Glas Amerike: Šta mislite o prvoj predsedničkoj debati Obame i Mekejna i uopšte o važnosti takvih debata?

Doneli: “Predsedničke debate mogu da budu veoma važne i korisne za javnost, ali su to sve manje i to u negativnom smislu. Debate su dobra prilika za kandidate da naprave grešku. Stoga je primarni cilj kandidata da na debatama ne kaže nešto što bi se protumačilo negativno, mada u ovoj prvoj debati ni jedan ni drugi kandidat nisu napravili grešku takvih razmera. Rezultat prve debate je prilično izjednačen, što će zahtevati od kandidata da razviju alternativnu strategiju za preostale dve debate, kao i za potpredsedničku. S obzirom da promenjljive ankete javnog mnjenja pokazuju relativno malu razliku između dva kandidata, svaki glas je važan, tako da kandidati moraju da paze da ne pogreše, a da istovremeno steknu preimućstvo, posebno među nezavisnim biračima”.

Glas Amerike: U kom pravcu će se kretati američka spoljna politika pod demokratom Barakom Obamom ili republikancem Džonom Mekejnom, posebno u pogledu Balkana?

Doneli: “U američkoj spoljnoj politici postoji daleko veći kontinuitet nego što priznajemo. To se videlo i u politici administracija predsednika Klintona i Buša, posebno u pogledu Balkana. Koncept izgradnje nacije, na primer, započet tokom Klintonove administracije, nastavljen je i proširen pod Bušom. U pogledu Evrope, takođe ćete imati kontinuitet, ali i verovatan začetak nove politike prema Rusiji u svetlu njene invazije na Gruziju i pokušaja širenja zone uticaja u Evropi i na Bliskom istoku i moguće obnove nekog vida Hladnog rata između Rusije i SAD. Što se tiče Balkana, američka politika prema Balkanu ostaće nepromenjena, uključujući Kosovo, jer se ovde smatra da su sada sva pitanja u vezi sa raspadom bivše Jugoslavije rešena i da bi to trebalo da iskoriste sve zemlje Balkana i krenu napred. Posebno Srbija, koja se okrenula ka Zapadu, ali održava dobre odnose i sa Istokom. Srbija mi mogla da zacrta novi put i bude jedan od važnih aktera u odnosima Istoka i Zapada na Balkanu i u jugoistočnom delu Evrope”.

XS
SM
MD
LG