Linkovi

Stiven Sejbo: Bilo bi normalno da Evropska unija preuzme veću ulogu u svetu


Posledice finansijske krize u Sjedinjenim Državama, kako mnogi stručnjaci upozoravaju, već utiču na finansijsko zdravlje zapadnih ekonomija. Stiven Sejbo, izvršni direktor Transatlantske Akademije pri Nemačkom Maršalovom Fondu u Sjedinjenim Državama, upozorava da će oslabela američka ekonomija neminovno dovesti do promene u dosadašnjoj spoljnoj politici zemlje.

«Rekao bih da će sve ovo znatno uticati na buduću američku ulogu u svetu. S obzirom na finansijske i fiskalne retsrikcije koji će u naredne dve do tri godine proizaći iz ove krize, teško je zamisliti da će Sjedinjene Države, na primer, moći da dodele Gruziji sredstva, koja su im obećana, ili da će moći da izdvoje još više za vojni budžet ili za Irak i Avganistan. Verujem da će Sjedinjene Države početi da smanjuju svoje spoljnopolitičke obaveze i da će mnoge od njih prepustiti Evropljanima i drugim zemljama».

Sejbo tvrdi da je u toku formiranje finansijskog i geostrateškog multiporalnog sveta.

«Već se nalazimo u multipolarnom finansijskom svetu i taj trend će samo da se nastavi. Ali, čak i u političkom i vojnom smislu već vidimo obrise sveta u kojem druge sile postaju sve uticajnije, dok američka moć polako opada. Uopšte ne mislim da će moć Sjedinjenih Država da nestane preko noći, ali Amerika neće više moći da bude dominantna, unipolarna sila kao što je to bila poslednjih 20 do 30 godina».

Evropljanima nedostaje usaglašen pristup svetskim problemima da bi mogli da preuzmu globalno liderstvo, tvrdi Sejbo.

«Ako bi usaglasile stavove, Evropske zemlje bi mogle da preuzmu vođstvo, ali za sada nema baš mnogo znakova da će to postići. Vlada nesloga oko Lisabonskog ugovora, rešavanja problema sa Rusijom i niza drugih pitanja. Bilo bi normalno da Evropska Unija preuzme veću ulogu u svetu. Međutim, ostaje pitanje da li su Evropljani u stanju da se slože oko jedinstvene politike».

Nesloga unutar Evropske unije ide na ruku Rusiji, dodaje Sejbo.

«Ukoliko Rusija nastavi da jača, dominiraće nad Ukrajinom, Gruzijom i širim regionom. Amerika i Evropa, ni po intenzitetu interesa, ni po svom geografskom položaju, ne mogu da se budu protivteža Rusiji. Takođe smatram da će i Evropska Unija i Sjedinjene Države za dogledno vreme odnose sa Rusijom regulisati putem finansijskih ustanova kao što su MMF, OECD i G-8, umesto putem redovne diplomatije».

Po rečima našeg sagovornika, Zapad će odustati od daljeg proširenja NATO-a.

«Događaji u Gruziji su vratili NATO na njegov početak odnosno na Član 5, kojim se zemlje članice obavezuju na uzajamnu odbranu od napada. To znači da se i članstvo u Severnoatlantskom savezu vraća na početnu tačku. Drugim rečima, Sjedinjene Države će poštovati svoje obaveze u Evropi, ali ne verujem da će u narednih 5 do 10 godina biti daljeg proširenja NATO-a, odnosno prijema Ukrajine ili Gruzije. Razlog je očigledno to što članstvo podrazumeva čvrste vojno-bezbednosne garancije».

Sejbo medjutim očekuje da će NATO konsolidovati postignuto proširenje i pojačati vojnu spremnost Poljske i baltičkih zemalja.

XS
SM
MD
LG