Jedna
nova studija ukazuje da je gotovo 40 odsto vrsta ribe u severnoameričkim
potocima, rekama i jezerima u opasnosti od istrebljenja. Istraživanje američkog
Geološkog zavoda pokazuje da je od 1989. godine, kada je rađena prethodna
studija, došlo do ogromnog povećanja broja vrsta slatkovodne ribe, čiji je
opstanak doveden u pitanje.
O
problemima koji pogađaju okeane, pre svega zagađenju i opadanju broja ribljih
vrsta u slanim vodama, već dugo se govori. Medjutim, do sada se manje znalo o uslovima u jezerima, rekama i
potocima, kao i slatkovodnoj ribi, koja tamo živi. Suzan Haseltajn je biolog u
američkom Geološkom zavodu, vladinoj agenciji koja proučava uslove na
zemaljskoj kugli:
«U
opasnosti je preko 700 vrsta i podvrsta, što predstavlja oko 40 odsto
slatkovodne ribe u Severnoj Americi», kaže ona.
Tokom
poslednjih 15 godina, jedna grupa naučnika iz Sjedinjenih Država, Kanade i
Meksika proučavala je staništa i populaciju slatkovodne ribe u Severnoj
Americi. Rezultati - objavljeni u časopisu Američkog udruženja ribara –
pokazuju da su glavni uzroci dovođenja u opasnost tih vrsta slatkovodnih riba
gubitak staništa, zagađenje, sve veći broj agresivnijih vrsta, kao i klimatske
promene.
Mnogi
ribari u Severnoj Americi primetili su te promene. Vili Keli više od 30 godina
ribari na reci Potomak i u Česapik zalivu.
«Ranije
je bilo daleko bolje, nego danas. Ovde sam tri dana i nisam ulovio ništa», kaže
Vili Keli.
Direktor
američkog Udruženja ribara, Gas Rasam kaže da je 61 vrsta nestala, stotine su
ugrožene, dok lista ranjivih vrsta ubrzano raste.
«To
je katastrofa ne samo za ribu već i za ljude, jer smo svi deo istog ciklusa.
Kad se smanjuje bio-raznolikost, to se odražava i na ljudska staništa. Stoga je
to katastrofalni trend», kaže Rasam.
Rekreativno
pecanje i aktivnosti povezane s njim su multimilionska industrija u Sjedinjenim
Državama. Te aktivnosti bi mogle da budu dovedene u opasnost padom populacije
slatkovodnih riba. A Rasam upozorava da bi sve veći broj ugroženih vrsta
slatkovodnih riba u Severnoj Americi mogao biti deo šireg svetskog trenda.
«Kad
je reč o ribama u okeanima, trendovi su još katastrofalniji nego što je ranije
objavljeno. Stoga je malo verovatno da ovaj trend ne postoji u drugim zemljama
i na drugim kontinentima», ističe Rasam.
Međutim,
pomenuta studija je ograničenog dometa, jer ne pruža detaljni opis problema i
njihovih uzroka. Ne sugeriše se planska akcija. Dab Bird iz američkog Geološkog
zavoda ukazuje:
«Mi
smo naučna organizacija te je stoga najbolje da prezentiramo te podatke
političarima i našim federalnim agencijama kako bi ih one proučile i koristile
u donošenju izvršnih odluka», kaže Bird.
On ukazuje
da je sve veći broj naučnika uključen u programe za očuvanje ribljih staništa i
pronalaženje naučnog rešenja za taj problem. Međutim, takođe ističe da konačna
odluka za preduzimanje akcije leži na lokalnoj i federalnoj vladi.
