Uragan Ajk je poslednji u nizu nevremena koja su pogodila obalu SAD i ostavila milione ljudi bez domova i električne energije.
Situacija je još teža na Karibima, posebno na Haitiju kroz koje je ove godine protutnjalo nekoliko uragana. Uragan Ajk, koga su meteorolozi nazvali “monstrumom” je treći uragan ogromne jačine koji se ove godine pojavio u Atlantskom okeanu. Naučnici sa Univerziteta države Floride i Univerziteta države Viskonsin su na osnovu analiza 200 tropskih oluja u poslednjih 15 godina, putem satelitskih snimaka i drugih podataka, objavili članak u naučnom magazinu Nature u kome navode da snažne tropske oluje postaju sve moćnije.
Drugo istraživanje koje je objavljeno pre 3 godine, je pokazalo da se broj uragana skoro udvostručio. Autor studije, Džudit Kari sa Instituta za tehnologiju države Džordžije, je povećanje intenziteta nevremena povezala sa porastom temperature površine okeana izazvane, delom, globalnim zagrevanjem koje su izazvali ljudi.
«Jačina je veća, vetrovi su brži, pogotovo u uraganima 4. i 5. kategorije», kaže Kari. Ona smatra da se ta dinamika nastavlja. «Verujem da ćemo u narednih 25 godina biti svedoci neviđenih aktivnosti iznad severnog Atlantika», priča Kari.
Iako ima onih koji se ne slažu sa takvim tvrdnjama, ova otkrića pokreću diskusiju o globalnom zagrevanju.
«Verovatno je globalno zagrevanje ostavilo svoj trag na olujama, ali je to do sada bilo veoma teško dokazati», kaže Džef Halverson.
Ona je stručnjak za uragane sa Univerziteta države Merilend, i objašnjava kako se uragani formiraju.
«Topla voda je kao gorivo za uragane. Voda isparava i kondenzuje se - ispušta toplotu u oluju. To je protok energije iz okeana u atmosferu. Što je voda toplija, isparenja su veća i motor oluje radi brže jer, kako sam rekao, vodena para je gorivo. Temperatura okeana se u ovom slučaju može porediti sa nivoom oktana u benzinu», objašnjava Halverson.
Kris Lendsi radi za Nacionalni centar za uragane.
«Prema mom mišljenju, postoji vrlo vrlo mali uticaj gobalnog zagrevanja na uragane», smatra Lendsi koji ima teoriju da su snažnije oluje rezultat klimatske nepostojanosti i normalnih ciklusa.
Halverson se slaže da postoje ciklusi, ali povodom nove studije kaže:
«Ovo su najrelevantniji podaci koje imamo do sada i, verovali ili ne, postoji trend porasta intenziteta oluja koje mogu da se dovedu u vezu sa globalnim zagrevanjem».
Ipak, uzrok ovog fenomena je i dalje predmet javne rasprave, dok podaci ukazuju da će brzina vetrova u najsnažnijim tropskim olujama narednih godina još više porasti.
