Naučnici u sedištu Nacionalnog geografskog društva u Vašingtonu su obelodanili prve podatke o jednom izuzetnom arheološkom otkriću. Dva groblja otkrivena u severnom Nigeru daju važan uvid u život u Sahari u vreme kada je ona bila puna bujnog zelenila.
Paleontolog Pol Serino sa Čikaškog univerziteta godinama istražuje vrele i suve pustinje Gobi i Saharu – u potrazi za dinosaurusima – uz pomoć Nacionalnog geografskog društva. Jednom prilikom je pronašao fosilne ostatke pet stotina zubatih dinosaurusa – biljoždera. Drugom prilikom je to bio superkrokodil, ili sarkosukus (sarcosuchus), izumrla vrsta krokodila veličine gradskog autobusa. Sada taj istraživač otkriva detalje ljudskog naselja.
«Pronašli smo ovo fantastično ljudsko groblje, ovo drevno ljudsko groblje sasvim slučajno, ali znate da je većina velikih otkrića, u trenutku pronalska, uvek na neki način slučajna. Stvarni razlog za pronalazak je to što smo istraživali na području na kojem ranije niko nije bio. Pratili smo tragove dinosaurusa i jednostavno se dogodilo da se ovaj neverovatan arheološki lokalitet našao povrh staništa dinosaurusa», kaže Serino.
Pronađeni su tragovi dve civilizacije odvojene više od hiljadu godina u današnjem Goberu u Sahari.
«Prvi put sam ovo video 2000, kada smo došli i videli te kosture i rasute predmete oko njih i u narednom trenutku sam osetio žmarce, jer sam shvatio da gledam ostatke sopstvene vrste», kaže paleontolog.
Pored delova grnčarije, alatki i životinjskih kostiju, pronađeno je više od dve stotine grobova – ostataka, kako je kasnije zaključeno, dve različite populacije nastanjene pored jezera. Kifijci koji su živeli pre osam do deset hiljada godina, bili su visoki i mišićavi. Hiljadu godina kasnije, tu je živelo pleme nešto nižih Tenerijanaca. Ekipa istraživača je nedavno u Vašingtonu prvi put predstavila neke rezultate svojih istraživanja. Serino kaže da ih je jedan nalaz posebno raznežio.
«Dok smo čistili grob, oči su nam se doslovno napunile suzama i hteli smo sve da vratimo u prvobitno stanje. Da vratimo na mesto svaku kost», priseća se Serino.
Četrdesetogodišnja žena i dva deteta, od osam i pet godina, bili su prepleteni u zagrljaju.
«Prvo je sahranjena žena. Dete u sredini je bilo drugo, sa rukama pruženim prema njoj, a na posletku je položeno drugo dete koje grli ono prvo sa rukama ispruženim prema ženi. Ovde se vidi položaj svih ruku. Ovo je sasvim poseban nalaz kakvog nema u preistoriji... pre 5300 godina... nazvali smo ga zagrljajem iz kamenog doba», kaže Serino.
Više o ovim nalazištima iz kamenog doba i zaboravljenim narodima zelene Sahare, može se naći u ovomesečnom broju magazina «Nešenal džiogrefik».
