Linkovi

Pranger: U pogledu Balkana dosta zajedničkog u stavovima Obame i Mekejna


Bivši zamenik američkog sekretara za odbranu i stručnjak za Balkan, Robert Prenger, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, osvrnuo se na republikansku konvenciju i izbor guvernera Sare Pejlin za potpredsednika.

Pranger: Prva stvar sa kojom Republikanci moraja da se uhvate u koštac je da ponovo steknu punu podršku konzervativaca, baze republikanskog biračkog tela, što se pokazalo veoma uspešnom strategijom predsednika Džordža Buša na prošlim predsedničkim izborima. Izbor guvernerke Aljaske, Sare Pejlin, za potpredsedničkog kandidata u potpunosti se uklapa u tu koncepciju. Ona je pre svega čvrst konzervativni političar, a kao žena mogla bi da dobije i podršku nekih od pristalica Hilari Klinton, koje se protive Baraku Obami. Mnoge žene birači mogle bi da podrže kandidaturu Pejlinove kao proboj žena u sam vrh američkog političkog života.

Glas Amerike: Da li bi izbor guvernerke Pejlin za republikanskog potpredsedničkog kandidata mogao da ima uticaj na američku spoljnu politiku?

Pranger: Ona nema nikakvog iskustva u spoljnoj politici. Na osnovu mog ličnog iskustva u Niksonovoj adminsitraciji, mogu da kažem da postoji ogromna razlika u pristupu spoljnoj politici unutar administracije, i van nje, odnosno kako se ona predstavlja u medijima, u akademskim krugovima ili u javnim spoljnopolitičkim debatama. Kada udjete u Bele kuću vi shvatite da je to jedinstvena i složena struktura gde se dosta toga može naučiti na licu mesta i da svaka administracija deluje na osnovu svojih načela, ideologije, itd. Ako uzmete, recimo, Kosovo, kao spoljnopolitičko pitanje, presednik Buš je priznao nezavisnost Kosova i toj odluci je predan. Sada može da se postavi pitanje u kojoj meri i da li će nova administracija ostati dosledna tom stavu ili ne, pod nekim spoljnim pritiscima, recimo Rusije, za šta za sada nema indikacija. Činjenica da guvernerka Pejlin nema iskustva u spoljnoj politici mogla bi čak da joj ide u prilog, jer nema definitivno formirane stavove i najverovatnije bi se, bar na početku, pridržavala veoma složenih uputstava i smernica i time doprinela potrebnoj spoljnoplitičkoj koheziji administracije.

Glas Amerike: Kakav kurs akcije predvidjate od strane eventualne Mekejnove administracije u spoljnoj politici, posebno u pogledu Rusije i Gruzije, kao i Balkana i Srbije?

Pranger: Sami predsednički kandidati, Džen Makejn i Barak Obama, imaju skoro identična gledišta o pitanju Gruzije. Oni podržavaju Bušov stav, koji se ogleda u opreznom otporu Rusima, ali i istrajnom stavu da se ruske snage povuku iz Gruzije. U slučaju Mekejna imamo još jedan indikativan signal, a to je da je njegov glavni spoljnopolitički savetnik, Rendi Šumermen, zastupao u Vašingtonu interese Gruzije kao privatni lobista. U pogledu Balkana imate takodje dosta zajedničkog u stavovima dvojice kandidata, Obame i Mekejna. Što se tiče Kosova, moje lično mišljenje je da nova administracija najverovatnije neće odstupiti od dalje podrške nezavisnosti Prištine, kao prvo, a kao drugo, taj region je sada od periferene važnosti i nije u centru američke spoljne politike u svetlu dogadjaja u Avganistanu, Iraku, Iranu i drugde. U svakom slučaju u pogledu Balkana, Srbije i Kosova, verujem da će SAD u budućnosti u većoj meri slediti stavove Evropske unije.

XS
SM
MD
LG