Sve skuplje gorivo povećava cenu transporta, tako da je i sama transportna industrija prinudjena je da se menja. Najveći američki proizvodjači automobila zatvaraju fabrike u kojima se prave velika vozila i povećavaju kapacitete za proizvodnju manjih vozila. Avioprevoznici podižu cene karata, smanjuju usluge, povezuju se sa drugim kompanijama ili - bankrotiraju. S druge strane, železnica je sve potrebnija.
Teri Šaktšnider je na putu da ostane bez posla. On radi u fabrici Dženeral motorsa u Džejnsvilu u Viskonsinu. U njoj se proizvode neki od najvećih modela GM-a, koji troše mnogo goriva. Prodaja je opala i kompanija se sprema da zatvori fabriku.
«Imaju tri fabrike u kojima se prave veliki automobili. Njihova potrošnja je prevelika.»
Dve najveće američke kompanije, Dženeral motors i Ford, trpe ogromne gubitke zbog pada prodaje u Sjedinjenim Državama. Direktor Rik Vagoner kaže da će GM, kao i Ford, zatvorite neke fabrike u kojima se proizvode najmanje ekonomična vozila.
«Ne možemo da sedimo i čekamo da se uslovi u Sjedinjenim Državama poboljšaju. Moramo da budemo aktivni i da čak donesemo veoma teške odluke kako bismo osigurali opstanak i uspeh», kaže Vagoner.
Autoindustrija
prelazi na proizvodnju manjih, ekonomičnijih automobila i razvija vozila koja
pokreću alternativne energije. Svetske aviokompanije takodje prolaze kroz
velika iskušenja, najviše zbog visoke cene goriva. Delta i Nordvest su
najavile udruživanje, što bi moglo da stvori najveću aviokompaniju na svetu.
Mnoge američke aviokompanije ukidaju letove i usluge i poskupljuju karte.
Velika otpuštanja je najavilo nekoliko kompanija, među kojima je i
australijski, inače profitabilni Kvantas. Tam kompanija planira da otpusti 15
hiljada radnika sledeće godine. Medjunarodno udruženje aviotransporta,
saopštilo je da je 24 avioprevoznika propalo u prvoj polovini ove godine.
Izvršni direktor jednog od najvećih avioprevoznika, Junajteda, nedavno je pred
Kongresom potvrdio da je situacija ozbiljna.
«To je kod nas, u našoj industriji, kriza. Zaista ne može da se nazove nikako drugačije. Izgubićemo 30 hiljada radnih mesta u našoj industriji ove godine, zbog velikog pritiska nepredvidivih cena goriva», kaže Tilton.
Analitičar aviotransporta Filip Begli iz agencije Standard end Purs iz Njujorka, kaže da je moguće bankrotstvo još većeg broja američkih aviokompanija.
«Ukoliko cena goriva ostane visoka, a ekonomija ostane slaba, možemo očekivati nova bankrotstva tokom 2009», kaže on.
Begli dodaje da je slika na neki način ipak mnogo bolja izvan Sjedinjenih država.
«Sa druge strane, mnogo velikih azijskih, evropskih i bliskoistočnih aviokompanija je finansijski prilično snažno», kaže Begli.
Ipak, visoka cena goriva otežava položaj dva glavna korejska avioprevoznika – Korian er i Azijana erlajnz. Prodaja karata obe kompanije je u porastu, ali skupo gorivo snižava profit, tako da obe kompanije ukidaju letove i povećavaju cene karata. U nekim delovima sveta, putovanje železnicom postaje sve popularnije. Godinama je obiman, subvencionisani sistem železnice bio simbol Indije. Cene karata su bile jeftine, ali su se gubici nagomilavali. Od tada, Indijska železnica je počela da nudi veće, kvalitetnije vozove za prevoz veće količine tereta i većeg broja putnika. Prošle godine je ostvaren profit od više od 6 milijardi dolara. Sudir Kumar, koji je predvodio taj preobražaj, kaže da su teretni vozovi, zbog sve skupljeg goriva, mnogo ekonomičniji od kamiona.
«Sve više cene goriva bi mogle da budu loša vest za zemlju i za kamionsku industriju, ali je to odlična vest za Indijsku železnicu. Ako moja konkurencija troši devet litara dizela po jedinici transporta, ja trošim samo jedan», kaže Kumar.
Vozovi bi mogli da postanu jedan od ekonomičnijih načina prevoza tereta. Jedan od najvećih američkih železničkih transportera tvrdi da njegovi vozovi mogu da prevezu tonu tovara skoro 700 kilometara sa četiri litra goriva. U medjuvremenu, glavni američki železnički prevoznik koji finansira vlada, Amtrak, povećao je broj putnika tokom protekle dve godine za skoro 17 odsto. Korišćenje teretnih vozova je takodje u porastu. Ali zagušenje je glavna prepreka za veće oslanjanje na vozove u Sjedinjenim Državama.
Putnički i teretni vozovi dele iste koloseke u većem delu zemlje. Železničke linije sa jednim kolosekom primoravaju vozove da čekaju satima. Stručnjaci predvidjaju da će situacija biti još gora. Neki od njih veruju da bi rešavanje tog problema moglo da traje decenijama i košta milijarde dolara. Drugi smatraju da bi veći, moderniji vozovi i novi kompjuterski sistemi, mogli to da ubrzaju.
