Linkovi

Čejni: SAD trajno zainteresovane za bezbednost u regionu Kavkaza


Američki potpredsednik Ričard Čeni kaže da su Sjedinjene Države duboko i trajno zainteresovane za bezbednost u regionu Kavkaza.

Posle razgovora u Bakuu sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim, Čeni je naglasio značaj priznavanja principa teritorijalnog integriteta, koji je – kako je rekao - ugrozila nedavna ruska invazija na Gruziju.

Predsednik Alijev je ponovio slične stavove. Čeni je doputovao u Azerbejdžan na početku regionalne turneje tokom koje treba da iskaže podršku bivšim sovjetskim republikama posle sukoba u Gruziji. Narednih dana će posetiti Gruziju i Ukrajinu.

Za to vreme, Sjedinjene Države se pripremaju da objave paket ekonomske pomoći Gruziji u iznosu od milijardu dolara. Portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova u Moskvi, Andrej Nestorenko, rekao je da poziv Sjedinjenih Država za obnovu gruzijske vojske ne doprinosi rešenju situacije. Evropski parlament je prethodno zatražio od Rusije da ispuni svoju obavezu i odmah povuče sve svoje vojnike iz Gruzije.

Ruska vojska je prošlog meseca preuzela kontrolu nad otcepljenim gruzijskim regionima Južne Osetije i Abhazije i političke posledice tog poteza se nastavljaju. Mada je Rusija povukla najveći deo svojih trupa koje su prodrle duboko u Gruziju, ruska invazija na raznim stranama izaziva uzbunu. Na nedavnom panelu u Fondaciji «Heritidž» u Vašingtonu, ekspert za Rusiju Arijel Koen je ovako opisao posledice napada.

«Našli smo se u početnim etapama velikog prestrojavanja u kojem je rat na Kavkazu samo prvi zemljotres u velikom pomeranju tektonskih ploča zapadne Evroazije», rekao je Koen.

Ruska akcija izgleda da nije bila usmerena samo na zauzimanje separatističkih regiona, nego i na destabilizaciju položaja gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija i njegove prozapadne vlade.

To je izazvalo bojazan u ostalim mladim istočnoevropskim demokratijama, naročito u Ukrajini. Njen prozapadno orijentisani predsednik Viktor Juščenko je u komentaru objavljenom u listu «Vašington post» napisao da je Ukrajina «talac» rata koji je povela Rusija. Neki analitičari, među kojima je i Stiven Blenk, iz američkog Armijskog vojnog koledža, boji situaciju još sumornijim bojama.

«Centralna meta će biti Ukrajina i potom, Azerbejdžan. Azerbejdžan će biti izložen sve većem pritisku da prekine veze sa Zapadom i poveže svoju energiju čvršće sa Rusijom. Ipak, Ukrajina je ranjivija i na neki način predstavlja glavnu nagradu», kaže Blenk.

Ukrajina, koja je nedavno proslavila svoj Dan nezavisnosti, ima brojnu manjinu kojoj je maternji jezik ruski. Mnogo Rusa živi na strateški važnom Krimu, što povećava strepnju u Kijevu da Moskva možda pokušava da pronađe način da uspostavi pravo na region i obezbedi ruskoj floti izlaz na Crno more, kaže Anđela Stent, direktorka Centra za evroazijske, ruske i evropske nauke na Džordžtaunskom univerzitetu u Vašingtonu.

«Da li će Rusi sada da odbace sporazum sa Ukrajinom iz 1997, u kojem uzajamno priznaju granice i regulišu status Crnomorske flote i da li će da kažu da je sada sve ponovo otvoreno za reviziju. Drugim rečima, gde će to da se zaustavi? Rekla bih da je s aspekta Sjedinjenih Država i Zapada uopšte, to vrlo zabrinjavajuće», kaže Anđela Stent.

Ruska odluka da prizna nezavisnost otcepljenih gruzijskih regiona još više zateže ionako prenapregnute odnose Vašingtona i Moskve. Predsednik Buš, koji je svojevremeno računao na lično prijateljstvo sa bivšim predsednikom, a sada premijerom Vladimirom Putinom, smatra da su dva regiona delovi Gruzije. Eksperti strahuju da bi ruski upad u Gruziju mogao da dovede do dužeg perioda neprijateljstva između dve zemlje. Međutim, profesorka Anđela Stent kaže da Rusiji to možda i ne smeta, jer ima drugačije ciljeve.

«Rekla bih da deo ruske strategije koji sada zavisi od ovog tandema - od tandema Putin-Medvedev - jeste da predstavi Rusiju kao alternativni pol u odnosu na Sjedinjene Države. I da se kaže – kao što Rusi kažu: 'Mi verujemo u koncept suverene demokratije, mi nećemo da idemo uokolo i govorimo vam kakva vlast vam je potrebna'. Mislim da je to deo onoga što vidimo da se događa», kaže Anđela Stent.

Vaskrsla Rusija je otvorena opozicija Sjedinjenim Državama – to bi mogao da bude scenario sa kojim će biti suočen svaki predsednik koji bude izabran u novembu, koji će se nastaniti u Beloj kući u januaru.

XS
SM
MD
LG