Linkovi

Sve skuplje gorivo poskupljuje transport hrane i druge robe do prodavnica


To znači više cene za potrošače. Ali njihovi prihodi možda ne rastu dovoljno da bi održale korak sa inflacijom. Novinar Glasa Amerike Kent Klajn, u trećem delu serije o transportnim troškovima, kaže da to znači i teškoće za vlasnike biznisa čiji profit možda ne pokriva sve veće izdatke.

Svakih nekoliko dana, Ruben Dubejni kreće iz svoje kuće u Fri Stejtu u Južnoj Africi. On prevozi robu kroz Južnu Afriku, Svazilend, Lesoto i Zimbabve - spavajući u svom kamionu više od 20 godina. Međutim, sada strahuje da bi visoke cene goriva mogle da ga izbace iz biznisa. Zarada mu se ne povećava.

«Dobijemo povišicu jednom u tri godine. Sada je gorivo sve skuplje i sada radim gotovo ni za šta», kaže Dubejni.

Ruben dodaje da mu sve skuplje gorivo onemogućava da uštedi.

«Ne ostane vam ništa da ostavite sa strane i kažete: koristiću to kad ostarim i kada budem mogao da ostanem kod kuće i ne radim ništa.»

Ruben Dubejni nije izuzetak. Ljudi širom sveta se bore sa sve skupljim gorivom i - samim tim što roba mora da se transportuje - visokim cenama hrane. Transport proizvoda kao što je djubrivo, poskupljuje poljoprivrednu proizvodnju. Tu su i dodatni troškovi koji se prebacuju na potrošače. Zemljoradnici, prevoznici i drugi ljudi širom sveta, izlazili su proteklih meseci na ulice da protestuju zbog visokih cena goriva.

Betina Lušer iz Svetskog programa hrane – čiji je posao da obezbedi hranu za ljude koji nemaju dovoljno - kaže da je naglo poskupljenje hrane dovelo do strepnje za političku stabilnost.

«Videli smo nerede u tridesetak zemalja širom sveta, proteste u kojima su ljudi izašli na ulice i bunili se što više ne mogu da priušte sebi brašno, pirinač i kukuruz. I mislim da je to ono što zabrinjava veliki broj lidera», kaže ona.

Mnogi u svetu su zabrinuti zbog poskupljenja prevoza koje izaziva povećanje cena hrane i druge robe. U Dakaru u Senegalu, vlasnik prodavnice Aliu Dia kupuje hleb svakog jutra. On kaže da je pre deset godina, vekna koštala deset centi. Danas košta više od 40. On kaže da je doručak za njegovu devetočlanu porodicu nekada koštao oko jednog dolara, a sada košta četiri.

Džak od 100 kilograma pirinča pre nekoliko godina je koštao nekoliko dolara. Sada je, kaže Dia, srećan ako pronadje pola džaka za manje od 40 dolara. Ovde u Sjedinjenim Državama, imigranti su posebno teško pogodjeni poskupljenjima. Mnogi latino-američki imigranti šalju novac svojoj familiji kod kuće. Međutim, broj onih koji to rade je opao, navodi Inter-američka razvojna banka. Gradjevinski radnik iz Majamija Manuel Paskval kaže da mu visoke cene goriva i hrane ostavljaju manje novca koji može da pošalje porodici u Hondurasu.

«Sada ne mogu da im pomognem kao nekada», vajka se Paskval.

Visoke cene goriva su problem čak i u Iraku, koji raspolaže četvrtim po veličini zalihama nafte u svetu. U regionu Kurdistana na severu Iraka, vlasnici automobila mogu da kupe benzin po nižim, subvencionisanim cenama. Medjutim, taj benzin je lošeg kvaliteta, a količine su ograničene. Mnogi vozači kupuju benzin na crnom tržištu, na tezgama pored puta ili plaćaju tri puta više od subvencionisane cene za benzin boljeg kvaliteta na privatnim pumpama.

Ismail je taksista u Irbilu. On kaže da je njegovo sledovanje benzina samo 40 litara nedeljno i da je lošeg kvaliteta. Zbog toga kupuje mnogo skuplji benzin na privatnoj pumpi. To ga primorava da poveća tarifu, a to opet otežava siromašnijim ljudima da priušte sebi vožnju taksijem. Opstanak je težak za Ismaila, kao i za druge vlasnike malih biznisa u svetu - koji zavise od goriva.

XS
SM
MD
LG