Linkovi

Sabato: Mekejn pokušava da prikaže Obamu kao nepouzdanog političara


Povodom okončane demokratske i predstojeće republikanske konvencije donosimo razgovor sa Lerijem Sabatom, profesorom na Univerzitetu Virdžinije i jednim od vodećih stručnjaka sa predsedničke izborne kampanje u Americi. Sabato kaže da stranačke konvencije pre svega služe da se birači bolje upoznaju sa kandidatima i njihovim političkim platformama.

«Konvencije su propagandni televizijski programi, ali one takođe usredsređuju pažnju birača na kandidate. Često gubimo iz vida da mnogi glasači ne prate izbliza predsedničke izborne kampanje. Konvencije su prilika za veliki broj birača da se bolje upoznaju sa stranačkim prioritetima i potpredsedničkim i predsedničkim kandidatima. Većina glasača, pre svega želi da lično sagleda ljudsku stranu osobe koja se nadmeće za, verovatno, najvažniji i najuticajniji položaj na svetu.»

Uspešna konvencija može bitno da izmeni tok predsedničke izborne kampanje. Izborne statistike ukazuju da ti stranački skupovi utiču na izbornu odluku oko 20 odsto birača, kaže Leri Sabato. Leri Sabato dodaje da je konvencija uspešna ukoliko ujedini stranku i ozvaniči jake kandidate čime daje dodatnu snagu njihovim kampanjama. S druge strane, konvencije na kojima dolaze do izražaja stranačke podele i razotkrivaju se slabosti kandidata dovode do sasvim suprotnog efekta.

Demokratska konvencija u Denveru imala je za cilj pomirenje pristalica Hilari Klinton i Baraka Obame, a zatim, kaže profesor Sabato, da motiviše demokrate da u što većem broju izađu na izbore.

«Konvencije koje ujedine stranku i izaberu jake kandidate, obično uspevaju da dodatno osnaže njihovu kampanju. S druge strane, konvencije na kojima do izražaja dolaze podele i slabosti kandidata daju potpuno suprotne rezultate.»

Sabato se slaže sa većinom analitičara koji smatraju da su na konvenciji u Denveru, Bil i Hilari Klinton svojim nastupima i podrškom novom demokratskom predsedničkom kandidatu Baraku Obami obezbedili neophodno stranačko jedinstvo.

Republikanska konvencija u Mineapolisu u Minesoti, reklamiraće pet godina ratnog zarobljeništva Mekejna u Vijetnamskom ratu, kaže Sabato. Međutim, to za birače nije dovoljno, dodaje on.

«Da je to sve što se traži, republikanac Bob Dol bi bio izabran za predsednika, 1996. Ratni heroj Doul se takmičio sa Bilom Klintonom, koji je se uspešno trudio da izbegne vojnu obavezu za vreme Vijetnamskog rata. Četiri godine ranije, ratni pilot Džordž Buš stariji bi porazio Klintona da je učešće u Drugom svetskom ratu bilo glavno pitanje u predsedničkim izborima 1992. Demokrata Džordž Mekgavrn, takođe heroj iz Drugog svetskog rata teško je poražen od strane republikanca Ričarda Niksona, koji nije uživao ratnu slavu».

Po rečima našeg sagovornika, Mekejn će pokušati da prikaže Obamu kao nepouzdanog političara.

«Mekejn će očigledno napadati Obamu kao liberala, možda čak ekstremistu i kao neiskusnog i nepripremljenog za položaj predsednika. U pozadini svega je takođe pitanje rasizma. Rasizam ne bi smeo da bude faktor, ali samo krajnje naivne osobe veruju da to neće biti faktor. Teško je znati koliki broj ljudi neće glasati za Obamu iz takvih pobuda. To ćemo moći da saznamo tek na dan izbora, jer tada može da se uporedi ono što su birači govorili u anketama pred izbore sa stvarnim izbornim rezultatima.

Leri Sabato kaže da sledeći važan događaj u američkoj predsedničkoj kampanji biti prva debata između Mekejna i Obame, zakazana za 26. septembar.

XS
SM
MD
LG